Marketing
Fear of myself
.........Vec se mjesec dana suzdrzavam da ne spominjem skolu. Ali, dat cu si mira s ovim posljednjim....nejdem u skolu...bolesna sam... eh ... da sam bliska s nekim iz razreda,ne! ali u odnosu na prije sam se udaljila od svih koliko je to moguce. Mozda postoje i par ljudi na koje nemam alergiju, ali niti s njima nisam bliska, ne više. Ako s nekim izađem, ili se sretnemo vani- na tome ostaje. Jer kada se nekad vani izludim jer nemam drugog načina, oni me i znaju jedino takvu. Jednom sam u takvom stanju rekla jednoj curi: Ti mene uopee ne poznas. U nadi da je ona nešto bolje, rekla joj i: Niti ja poznam tebe. Nitko ne moze zaviriti u to kaj jesmo, nitko to ne moze osjecati, a to je zapravo i prava ljepota. Drugi dan mi je dosla i rekla kako sam bulaznila o tome da ju ne poznam. A očekivala sam da bude bar dio shvatila. Ali nije. Ostalo je to na bulaznjenju, rijecima koje sam rekla i koje su drugi dan postale kao i svaka druga riječ. Ne znam zasto s uopce cemu tada nadati. Da je netko bolji? Da sam ja bolja? Da nisu svi toliko zatupljeni koliko se cini iz toga so ih kroz skolsku godinu upoznajem? Ne znam bas… sve sa vidim je veliki postotak onih koji jure na nekim idealima koji su ih postavili drugi, koji grabe uzitke ne snoseci ikakve posljedice ili bar ne promisljajuci nista… i mozda par izgubljenih dussa koje ne znaju kuda spadju, kojima su unutrasnje borbe prevelike da bi mogle misliti na one vanjske… A ja, koja ne zeli trenutno govoriti kuda od ovih dvaju tipa spada jer mrzi sam pojam pripadanja, nezelim sebe nikako definirati. Jer sve ovo, pripadanje ili ne, dobro ili ne...sve je ovo privid. Nista drugo. Privid necheg boljeg ili goreg. Mutan oblak nade iz kojeg se moji osjechaji cijede kapljama kise svaki puta kada se razocaram, u njima, u sebi. I ne mogu osudjivati nekog sto je kakav je… jednostavno vise nemrem. Previse je drugih faktora koji djeluju na sve to, na ljudske osobnosti, stvaranje istih. Nisu oni krivi, nisam ni ja. Nisu oni loši radi toga kaj su takvi. I grizem jezik sada kada pisem nisam losa ni ja. Uz toliko dozu samokriticnosti, tesko je tako nesto meni napisati. I nakon svega...jedino se mogu nadati da budu stvari doshle na svoje. Bar na trenutak, ali onaj pravi trenutak stanja dushevne ravnoteze (ili bar da shvate sta to znaci). I da ga nitko od tih ljudi, kao ni vi tu, niti svih koji zive, nece propustiti....Mozda i uspijem u nekim stvarima koje me uoce ne budu razveselile. Da…jer u tome jedino uspijevam…
Ono sto me mozda i bi razveselilo, daleko je. Bez uspjeha. I zbilja ne moze nitko reci bude bolje ili nesto. Jer ne bude! Ne vjerujem da budem ostvarila neke snove. Ne vjerujem da budem realizirala toliko ideja. Ili bar jednu. najmanju, najveću... nije bitno! Samo jednu!!!!!!!
Ne vjerujem. Mozda trazim nešto perfektno pa zato. Jer ne mogu drugacije to objasniti. U biti…neznam. Zar zbilja previše trazim? Mozda ne zasluzujem… Mozda se ne trudim dovoljno… Mozda mi nije sudjeno… Mozda je za moje dobro… Ali ne zelim takvo dobro… ma u curac… Ne trazim zapravo nis....
ochete popis mojih zelja? Eo, potrudit cu se sastaviti sto dulji…zbilja…sad cu se potrudit!
Mozda samo malo mira!
Neki kutak. Bez ispitivanja kako mi je. Bez kakvog centra paznje. Bez glumatanja. Bez tudjih osudjivanja. Mir. ...
Dom, sastavljen od iskrenih osjećaja. Pa makar bio prazan!!!
Neko mjesto…s pogledom u nebo! Zvijezde…jedna ili tisuce njih…nije bitno! zelim samo gledati nebo. na zraku. travi. krovu. Bilo di...................
A poslje toga… možda neke osobe. Mozda nepostojece. Ne znam. I samocu i ljude. Znaci da, nepostojce.
Mozda jednu... odredjenu, samo jednu osobu… ali opet… Jer ju ja zelim…
… ne znam vise…
Tu se negdje moje zelje gube....
Zbilja… Vjerojatno imam i previse toga…
Mozda zavaravanje....
Jer kaj neka cudakinja, mracnakinja, ludjakinja…i kaj ja znam kaj sve ne, moze dobiti od zivota…? I koliko uopce zaslužuje…? I koliko će to uopće cijeniti…? Možda je zato najbolje da nema ništa!!!!! Jer bilo bi stvarno previshe da ima ono najmanje… Zar ne? Jer ona je kriva sa joj na popisu zelja nije postati direktor tvrtke…što se ne trudi u skoli koja ubija i onu posljednju volju za necccim…što se njezin lažni smiješak gubi i iskrivljava…što kad ju mamica i tatica upoznavaju s nekim iznad nje ne odjene nešto kao prikladno…što odbija biti klon i slika tuđih vidjenja…što se pravi da je ok sve to sa nikad nije bilo...Samo... moze koju otrovnu strelicu manje?.....eh,ne?? ma ok,ipak fala....
Post je objavljen 21.09.2006. u 18:19 sati.