živim
a ne živim
ja sam pomalo nestalna
i pomalo čudna
pomalo zaboravljena...
znam da se vidi:
mrtvilo je sastavni dio moje pojave
žalost je utisnula poljubac na moje usne
onim žarom kojim si ti to propustio učiniti...
možda me i žale
prije sam bila dobra i lijepa
a sada im nehotice dajem sve manje razloga
da me vole
tvrdoglava sam i radije šutim
više nemam volje
za monologe i dijaloge
(nije li sve ionako otišlo k vragu?)
nekoga bol ojača
ali moja je već
odavno prešla svaku granicu i mjeru
i učinila se besmrtnom
ne razumiju
što to znači voljeti
do ludila
destruktivno
opsesivno
voljeti i mrziti
sve istodobno
a razumiješ li TI?...
...
možda si me pogledao jučer
a možda i nisi...
zar je uopće važno?
ti živiš
a ja sam pomalo sjenovita...
(kao da sam već jednom nogom
zakoračila na Drugu Stranu)
možda jednom uvidiš
možda
Post je objavljen 17.09.2006. u 00:52 sati.