E, što bih volela da bar nekoliko dana živim pod parolom "Ma, lako ćemo", ili "Nema veze", ili "Opušteno" !!
Ne ja! Ja razmišljam 8 koraka unapred, da slučajno nešto ne iskrsne, a i za takav budući neizvesni slučaj imam spremno rešenje. Isprogramirana sam, potpuno.
Mene ne bi uvredilo kada bi mi neko rekao: "Glupa si.", tu bih pomislila: paaa, možda...
Mene bi uvredila izjava: "Neodgovorna si." Uh, tu bih svašta napravila!
Bolesno, a?
Jutros sam vežbala opuštenost:
kao sad ću se razvlačiti po krevetu do 11 (wow!!!) iako sam se probudila u 9 (a legla 4 sata ranije).
U 9:20 nisam izdržala i ustala sam. Uostalom, treba da..... a bojim se da neću stići ni....
Bolesno!
Podsećam sebe na Moniku iz "Prijatelja": biću opuštena i ostaviću večeras one papuče na sred dnevne sobe, a ja idem na spavanje. Naravno, neću zaspati nego ću u narednih sat vremena razmišljati o papučama: Bože, stoje na sred sobe.... nije im tamo mesto.... šta ako se neko saplete i povredi se....
I tako sve dok ih ne sklonim. E, onda mogu da se opustim.... delimično...
Bolesno!!!!!!
Post je objavljen 02.09.2006. u 10:41 sati.