MORE 1. DAN
Prvo kupanje. Mitski zagrljaj. Plivanje do iznemoglosti. Nadoknada velike vode, mora, umor odlazi naporom. Voda me miluje. More me prima. Ja uranjam. Skačem na glavu bez straha. Topim se od miline. Mislim na moju Ljubav, na neke od vas, na ljude koji su me molili da se okupam i za njih. Gledam djecu što uživaju u plićaku.
Povratak u kuću. Pljusak. Munje i gromovi. Nestalo je struje. Taman kad sam poželjela gledati MASH. A toliko sam se tome veselila. Nema veze. Dok su papir i olovka tu. Ne trebam ni struju, ni neki drugi oblik komfora. Trebam samo nekoga koga ću još morati malo pričekati. Djeca su dobre volje. Sretna su što smo tu. Nahranjeni su mojom dobrom voljom, morem, danima što su pred nama.
Tako je čudno biti tu u nekom novom filmu. Nedostaju mi brige što me ovdje mučiše godinama. Navikla sam se na njih. Ali ne trebam ih. Neka ih. Odoše sa vjetrom. Sve je neobično sada.
Post je objavljen 29.08.2006. u 11:08 sati.