Malo da se i ovde javim... Nema me preiše ovdje, tu i tam zalutam na neke od blogova sa liste, pročitam nekima komentiram ako ima nekaj pametnog za napisati, ako ne onda se rađe ostavim suvišnih komentara, al' večinom sam tu negdje, a i kad me nema ponekad se sjetim nekih od blogera... Tako putujući prošli petak do Mađarske vidio polje suncokreta i sjetih se jednog suncokreta ili kao što neki znaju kišnaproforgo, pa se odmah sjetih da postoji Tvoj netko u toj pjesmi, pa onda dalje uz cestu se nađe neka mala tratinčica pa nakon nekog vremena stanes na mali odmor na nokoj od benzinskih, možda nije inina i ovjek se nađe nešto što podsjeća na nekoga, dalje neću nabrajat jer neće stati sve u post... U toj Mađarsku ili točnije Gyoru bilo je poprilično dobro,sunčano i vruće pomalo naporno i neispavano, al' veoma zabavno i veselo, malo je razočaral uranjeni povratak kući al' nema veze... U četvrtak već idem dalje, malo do mora, malo da se i okupam (ako ću se uopće kupati) al' vrijedi malo promjeniti klimu... i tako nikad dosadno, malo sam se već zaželio biti doma s društvom i zajedinčkog izlaska za vikend al' doći će i to tamo negdje u osmom mjesecu do onda valja iskoristi sve što se pruža... Pregledao sam slike s fotoaparata, napravio sam ih negdje 30-40 al' ništa posebno, kad dobim druge slike ako se nađe koja dobra onda okačim ovdje, al' nadam se da ću s mora i iz Makedonije imati više slika pa da bude nečeg zanimljivog... E sad da više ne čitate dalje ove baljezgarije stavljam neku pjesmu i odoh, možda se još i javim prije četvrtka...
Pred zoru je sa njine strane obicno muk...
Pod velom magle zvecka osmi kozacki puk...
I svu noc mi inje kamuflira sinjel uz polegli brest...
U inat cu i ovo pismo poslati... Znam: "ime i adresa nisu poznati"...
Dok tikvan-postar ne skonta ko to ceka sa fronta... Kakvu dobru vest...
I tek da znas... Ovo na slici je naoko pitomi pejsaz Galicije...
Al mira ni cas... Sve zivo pali na nas...
Fotograf jedini metkove spara...
Oberst kao lud olovo rasipa, fotograf jedva katkad okine sa nasipa...
Na nadosloj Visli se soldati stisli... I svima su nam pomisli... Daleko...
U sumrak je sa njine strane obicno zal...
Zatuzi adjinokaja ko ranjeni zdral...
Al postane krotka kad drmne je votka... Onako "na belo"...
Pod mojom sapkom lavovi se baskare...
U snu mi pletes beli sal za maskare...
Sva se pobrka predja kad te obgrlim s ledja... Kao violoncelo...
I tek da znas... Mesec u zici je... Zvone na vecernje zvona Galicije...
I neka mi to ne uzme nebo za zlo...
Al ti si jedino cemu se molim...
Brinucu vec ja... Nemoj ti brinuti... Ma, da sam 'teo vec sam stoput mogo ginuti...
Dok otice Visla... Natraske, van smisla... I krecu jata pokisla... Daleko...
Post je objavljen 11.07.2006. u 23:44 sati.