Preludij- Autorove misli
Nakon 9 mjeseci patnje i pišanja krvi došao je kraj. Napokon, ja sam slobodan. Kraj, gotovo je, već osjetim miris dugog ljeta, već jedva čekam onaj osjećaj kad se budem budio, znajući da je ponedeljak a da nema škole. Radujte se narodi...
Crescendo- Petar Pan Sindrom
Približava se i taj dan. Dugi vikend počinje, dugi, topli vikend. Pun leptirića, zabave i neuravnoteženog surfanja po internetu. Ah da, divota. Ne? Ne budem ne Ferdinande išao, idem Irsku tad. Bed. No biti će i drugih prilika.
Vodio sam klince po školi ne otvorenim danima. Osjećam se poput Harona, vodim duše u propast. Samo kaj ne dobivam plaću za to. Žalit ću se sindikatu. Uforao sam se u brit-pop. Tako su dobri bendovi, Kasier Cheifs, Oasis, Ferdinandi, Arctic Monkeys, Radiohead, Blur. Predobri su. Borio sam se do zadnjeg daha, isparavio sve kaj se dalo ispraviti. Ne padam ništa, daleko od toga, biti će kojih 3.8, I rock. E da, Ban; bolji sam od tebe, gwahahahahahahahahahahaha! Izgubio si, ha!
Ime benda će biti Petar Pan Sindrom, kaj nije fora?
...san...
Intermezzo- Ze Germans are coming...
Utrine, 1941. g. Šteta kaj Utrine nisu postojale do tek trideset godina kasnije, no nema beda. E da, i ja sam živ, kao i moji parents. No nazad na priču.
Dakle, roditelji i ja mirno živimo naš život, uživamo u internetu i svim blagodatima tehnlogije iako je 1941. i nemre nam biti bolje. No onda jedan dan skužim da je neka sleezy izgledajuća osoba ispred zgrade, malo podsjeća na gestapovca. 15 minuta kasnije dolazi kamion pun sivo obučenih vojnika. Susjed nam panično kuca na vrata i viče da su nas došli streljati. Nema nam spasa, kraj. No starci i ja skačemo kroz balkon (2. smo kat) i bježimo dalje od njih. Kao, mi ćemo osnovati resistance. Tu se sve prekida, glupo...
Ljudi nisu ni svjesni da posjeduju dva najbolja grafička engina, san i maštu. To je otužno...
Decrescendo- Taj fenomenalan dan
I da, utorak, nemam više kaj raditi. Finito, gotovo, sloboda! Stvarno nemam uopšte osjećaj, no sa novodobivenim slobodama će i taj osjećaj doći. Prosjek mi je 3.73, nešto niži od očekivanog, no libo me racku, fućka mi se. Sutra idem na razrednu sjednicu, a u subotu na Banov tulum.
I da, napokon je toplooooooooo!
Post je objavljen 13.06.2006. u 13:38 sati.