Marketing
Neka ti bude
(kad odeš, nikad se više nemoj vraćati)
Reci mi,molim te, što još očekuješ od mene?
Sve sam ti poklonila, sebe, cijelo biće svoje.
Zar ti je to nedovoljno i želiš još više,
I zar još nešto moje ima, a da već nije tvoje?
I opet nisi zadovoljan, odmahuješ glavom,
Postavljaš ona nedorečena i mučna pitanja.
Zar ne razumiješ da sam ti poklonila dane svoje,
I da sam tvoja zauvijek, od svitanja do svitanja.
Volim te iskreno, onako kako se voljeti može,
A ti si se povukao, šutiš, na nekoj si distanci.
Poznaješ samo svoje probleme i svoje tuge,
A meni već mirišu nove samoće i neki novi rastanci.
Ako misliš da će ti bez mene biti bolje, slobodno idi,
Ne želim te zadržavati pored sebe ni trenutka više.
Vidim, nervozan si, nisi naučio da preuzimaš obveze,
Tebi treba samo prostora u kojem može da se diše.
Samo idi,neću ti reći ni riječ, dajem ti punu slobodu,
Oslobađam te svih tvojih izgovorenih zakletvi i date riječi.
Ako misliš da ti ne pružam dovoljno sreće i ljubavi,
A ti se mirno,bez dvoumljenja,okreni nekoj drugoj sreći.
Samo te molim, kad jednom odlučiš da odeš,
Neka to onda zauvijek i bez povratka bude.
Kad nešto imaš, navikneš se i ne znaš to cijeniti,
A kad to izgubiš, neka te bol, praznina i samoća ne čude.
Post je objavljen 04.06.2006. u 06:33 sati.