Škola. Sutra je derbi. Dinamo-zvezda. Boban i Šuker protiv Europskih prvaka. Idemo sto posto, složili se svi jednoglasno. Osim mog starog. Išao sam taj dan na hakl. Vidi se igralište s prozora. Stari kobac sigurno gleda. Ipak ekipa se polako osipa i kreće na derbi. Ja papak bio i osto, ostajem pokunjeno. Mislim na kobca. Još nešto u meni gori da odem, pa taman ne mogao do ljeta van. Mislim se zatrčat prema maksimirskoj u neku grupicu i bok. Za karte lako, preprodaju se. Nije šteta novaca, nema gableca do kraja mjeseca. Već u glavi vrtim film kako ću i kamo otrčati. Ali ja stojim nepomičan i razmišljam. Niš, nas par kao haklamo s mislima na maksimir. Nismo otišli, stariji dečki jesu, kaj bi drugo, nisu papci ko mi.
Čujem u daljini neku dreku. Trnci me prolaze.
Nakon pola sata sata, odjednom protrčavaju neki dečki u spitkama razbarušeni, potgane obleke, malo pa neki milicijski auto.
Idem doma, veli stari da di sam bio, baš me mislio tražit, sav ljut.
Mislim si, joj da sam bar bio. Ovak nit sam bio nit je stari zadovoljan.
Kaže rista, lom je bio, policija je marisala sve po redu, naravno naše.
Na telki sam imao kaj vidjet.
L.O.M. Delije prskočile ogradu za kretene i na zapadu tukle mirne dečke. A policija im pomagala.
Naravno samo boyse i dinamovce, zvezdaše i delije nit slučajno, njih su čuvali. Svoji svoje.
Kad je Boban skočio legendarni mawaski-geri na milicajca nisam osjećao tlo pod nogama, lebdio sam od ponosa.
Drugi dan škole, gips, longete, šljive....dobar dio je bio u traumi, neki doma. Jedan mi je frend skočio sa 5,6 metara bježeć od delija ali su ga dolje dočekali mileki.
Prvi put mi je u životu bio žao što nisam popio batina.
I danas mi je žao. Bilo me sram, što sam bio papak tog povijesnog dana kada je počeo rat. Iako sam bio klinjo.
Neki stariji dečki koji su tada već shvatili što se zbiva i otišli bez razmišljanja u rat, danas su u Raju. S Bogom komentiraju repku za svjetsko. I zakaj Kranjčar nije zvao Vugrinca.
Vječna im slava i hvala !
Post je objavljen 13.05.2006. u 23:43 sati.