Marketing
Ekologija i okoliš
Prošao Dan planeta Zemlje, a ja još marljivo recikliram i tješim se da ipak neće moje staklo, papir, plastika i organski otpad završiti na istoj hrpi na Jakuševcu. A znam da završi. U Njemačkoj mi je to bilo zakon - kante za smeće s nekoliko pretinaca, a za plastiku ne moraš sjest u auto da je odložiš, kontejneri u svakom dvorištu. A za staklo: tamno, zeleno i prozirno. Ludilo. Jedino moji docimeri iz Bugarske to nikako nisu mogli pohvatati, ali to je već druga priča.
Već dva dana sam u okolišnim, meni sintaktičko-semantičko-leksički veoma bliskim temama. Prevodim pisane materijale i spremam se za neku konsekutivu sutra i usput si, kao i obično, slažem glosare, popisujem direktive i zakone, godišta Narodnih novina, ubijem se ko stoka od brojeva, članaka i stavaka, a onda mi moja ekipa stranaca obično kaže: Just make it short! (naravno, kad to ne napravim, nađe se pametnjaković kojega baš to zanima. A ja si mislim, uzmi si pa pročitaj, idiote, tu ti sve piše. Al njemu je lakše kad mu ja to na uhu šapućem.)
Prva stvar koju su mi stručnjaci objasnili kad sam se, ima tome dosta dugo, uhvatila ukoštac sa 'zelenim' temama, jest razlika između ekologije i ekološkog i okoliša i okolišnog, na koju su spomenuti, osobito znanstvenici, iznimno osjetljivi. Ekološki nije isto što i okolišni, kao što ni ekologija nije isto što i okoliš. Ekologija je znanost (o suživotu živih organizama u prirodi, o njihovu djelovanju na okolinu i o djelovanju okoline na njih), a ekološki pridjev koji se na tu znanost odnosi. Okoliš je, pak, ukupnost svijeta, živog i neživog, kojeg je čovjek dio. Ili, na materinjem, svima bliskom engleskom: kad piše ili kaže ecological, onda je to ekološki, a environmental je okolišni ili vezan uz zaštitu okoliša ili za okoliš ili o okolišu (npr. Environmetal management systems: sustavi upravljanja zaštitom okoliša; environmental decision making: odlučivanje o okolišu; European Environment Agency: Europska agencija za okoliš).
Nije prevelika znanost ni kada se o prevođenju radi, a nekmoli o svakodnevnom životu, u kojem zbog trenda zdrave hrane i zdravog života svaka druga stvar dobije etiketu odnosno lejbl 
eko, pa imate eko-hranu, eko-šampon, eko-sapun, eko-žitarice, eko štajaznamštasvene eko eko (Hrvoje Hitrec). A eko-lozima se diže eko-kosa na glavi. Dobro, znamo da su stručnjaci osjetljivi na svoju struku, i meni se omakne, ali u situacijama kao što je sutrašnji seminar, ne smije mi se omaknuti jerbo će da bude problema. Ona kužite zašto mi je to bitno u poslu, pa se nekako ugnijezdilo i u svakodnevni život. Ajde, popljujte me zbog jezičnog purizma. T. mi je rekla da sam logofob, a ja sam to opovrgla i nazvala se logononsencicusfobom. Pa ne možeš studirati lingivstiku i ne razmišljati o porijeklu i tvorbi riječi koje upotrebljavaš!
A znate li što je oporaba?
Ja nisam znala. Sofisticirane tehnike guglanja pomogle su mi da nađem poznatiji ekvivalent. To vam je recycling! Mogu živjeti i s reciklažom tenkjuverimač, al dobro je znat. Čisto kad budem morala prevesti. Kao, ono, uporaba pa oporaba svega što se oporabiti može da minimum završi na odlagalištima.
Ima li među vama mojih dragih kolega, stavit ću vam par linkova koji su mi dragocjeni u svezi s ovom temom, uz glosare koje svakodnevno klepam i nekoliko papirnatih izdanja (najnovije otkriće: Woerterbuch Umwelt (deutsch-english), Hrsg. Degering/Wessels, Berlin: Cornelsen Girardet,1996 - zabačena polica u Algoritmu, u pola cijene)
GLOSAR POJMOVA O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU
PRAVNI AKTI EU-a
VIŠEJEZIČNI GLOSAR ZAŠTITE OKOLIŠA
ENERGIJA - POJMOVNIK
POPIS PREVEDENIH ZAKONA - preporuka: search/find pretraživanje
Moj eko-kalendar (!) za 2006. kaže mi da je danas Dan sunca. Pa sunčano nam i toplo svima bilo danas, radili cijeli dan (kao što ću ja) ili se odmarali (kao što ću ja... jednom).
Post je objavljen 03.05.2006. u 00:30 sati.