Nedavno sam svečano obečala kako ću se popraviti. Ali ne mogu. Uopće ne vidim svijetlo iz ovog tunela bez nade i teško mi je zamisliti mir u svijetu ili unutarnji mir ili bilo koje drugo sranje. Htjela sam se malo varati na tom planu i baš sada se progurati kroz to. Da sam alkoholičar rekla bih da mi je potrebna cuga, ali kako sam ja samo ja, ne znam što je to što želim.
Ujutro sam se jedva probudila. Bilo mi je tako teško izvuči se iz kreveta. Mrzim to što sam postala ovisna o krevetu. Ponekad spavam po čitav tjedan, a onda opet ne mogu ni oka sklopiti.
Živcira me to što se zapravo zajebavam s nečim što u mjerljivim terminima ne postoji. Nisam alkoholičarka, narkomanka, pa ne mogu optužiti cugu i drogu za moj problem, nisam anoreksičarka pa ne mogu okriviti hranu, ali je šteta ipak učinjena. Čeznem da postanem jedno od ovog navedenog, pa da me treba odvratiti od loših navika.
Post je objavljen 24.04.2006. u 08:56 sati.