Baš sam ljuta na sebe;da,opet sam povraćala. Zato jer sam se nešto iznervirala na dečka, sebe, život i sve zajedno;pala sam u neku depru šta ću nakon faxa, šta ću ovo ljeto, dal da radim ili ne, jer ovo mi je kao zadnje slobodno ljeto (4-ta sam god.) i sve tako nešto;pa još i taj moj dečko koji je nezreo ko zelena jabuka i ništa ne kuži...neznam, ne volim ne ambiciozne ljude. A on je baš takav. A ja sam upravo suprotno, a on kao da me sputava. Šta se tiče svega;i izlaženja, i svega. A volim ga. Ima tu i puno lijepih stvari, a i nekih...neznam, kad gledam malo dugoročnije u budućnost,i ne tako lijepih. I tako da sve to zajedno me nekako izbediralo,pa onda još opet moram učit i ne smijem gubit dane a danas sam izgubila dan...i sve je to bilo riješeno nad wc školjkom. To više nema veze ni s dijetom ni mršavljenjem! To i je najgore kod bulimije; jedemo jer smo nervozni (zato jer smo si zabranili jesti ili iz ko zna kakvih razloga) ne želimo se debljati a jedemo pa povraćamo; nakon nekog vremena hrana postaje lijek za frustracije a povraćanje lijek za frustracije nakon konzumiranja hrane...i onda nakon toga je sve super jer nemamo više energije, a nerviranje i bediranje traži energiju. Onda grižnja savijesti. I onda to pređe u naviku. Više ni ne razmišljam o dijetama a povraćam. Valjda je to neki proces. Sada sam baš smirena i razmišljam kako to više neću tako. HA HA HA! Al taj osjećaj kad ti je već pun k. svega; osjećaj da te boli k. šta će biti s tobom i živo ti se jebe za zdravlje kad je ionako sve u k. pa onda ideš povraćat....i onda kad to napraviš te više nije briga za sve;da, ali nakon jebanja nema kajanja. Malo prostačim danas jer sam nervozna. Al ne smetaaaaa...
I trebala bi nazvat debila od dečka al mi se neda; sere mi se trenutačno od njega. Kad je on u k. (svakih par dana) onda je cijeli svijet u k., svi su protiv njega, jadan, neshvaćen, buntovnik bez razloga i onda ja satima i satima raspravljam i analiziram i glumim psihjatra i rame za plakanje i ostale pizdarije, tolko sam već energije potrošila na njega da bi mogla osvjetljavat Las vegas 3 dana! A kad sam ja neš u bedu, onda je to jako čudno, onda su to gluposti,onda ja pričam gluposti i to je njemu smiješno;a kakvu tek izuzetnu sposobnost ima da to nekako okrene na sbe i naduri se...muško!:) Dobro,nisam ni ja neki šećer i znam bit katastrofa sa svojim glupostima ali ako ja mogu biti psihijatar može i on! I dosta o njemu.
Da, ovaj zadnji komentar mi nije baš jasan pa ako anonimna autorica opet svrati nek mi malo pojasni...
Post je objavljen 30.03.2006. u 00:35 sati.