Kako su jeleni prestali proganjati ljude – mit naroda Sauka
U davna prastara vremena mnoge šumske životinje proganjale su i napadale ljude. Jednom bogu stvoritelju Visake to dozlogrdi i on odluči odučiti šumske zvijeri i druge šumske stvorove od proganjanja ljudi. Tako Visake sretne jelena i mirno ga priupita: 'Kamo tako žuriš prijatelju?' Jelen dakako nije prepoznao velikog boga Visake, pa mu je usput odgovorio: 'Ma ne pitaj! Žurim u lov na ljude. Nisi li možda vidio kojeg čovjeka u blizini?' Visake mu odgovori: 'Vidio sam ga na jednu milju odavde na jednom šumskom proplanku.' Jelen se brže-bolje dade u potragu, a Visake nabere punu vreću najkiselijih divljih jabuka. Vreću stavi sebi na leđa i preko nje obuče kožnu tuniku. Izgledalo je da je vreća s kiselim jabukama zapravo leđa čovjeka u kojeg se prerušio Visake. Visake potraži jelena koji ga ovaj puta nije prepoznao, pa je u dva-tri skoka dograbio Visakea za leđa svojim snažnim zubima. Istog trenutka jelen ispusti leđa čovjeka (vreću s kiselim jabukama) i stane pljuvati gadeći se pri tomu. Dugo je još jelen gadeći se okusu pljuvao i usput pričao svim šumskim stvorovima kako je gadnog okusa ljudsko meso. Od tog trenutka jeleni i druge plahe šumske životinje izbjegavaju susrete s ljudima i radije se drže podalje od njih.
Post je objavljen 21.03.2006. u 20:21 sati.