Kad sam smisljao sta curi da kupim za 8. mart (ozujak, mjesec u godini koji je dobio ime po Ozujskom pivu.), u prvi mah nisam bio pametan. Ali, dodje mi ideja da se odem fotografisati, a da "Kod Kineza" kupim ram za sliku 18*13 cm i da svoju sliku stavim u taj ram.
U fotografskoj radnji na Novom naselju na Bulevaru Jovana Ducica, uvijek su radile neke nakvarcane klinke, za koje slutim da ih gazda prca (taslaci, tarabi, prim. a.), a tako je bilo i ovaj put. S tim sto je ova bila krajnje neljubazna, dok je razgovarala sa mnom gledala se u ogledalo, a prstima je skidala nekakve grudvice od kreona sa trepavica. Ali, tako je bilo sve do prelomne tacke u razgovoru. Dakle:
-Dobar dan, htio bih da se slikam!
-Moze! Za sta vam treba slika?
-Onako, da imam!
-Da, ali da li za pasos, licnu...
-Ne, jednostavno mi treba moja fotografija!
-Ali zasta???
-Da ti pravo kazem, idem se popodne ubiti pa mi treba jedna normalna fotografija za citulju. Ne znam koje tu dimenzije trebaju, ali mi napravi 13*18, pa nek je urednik fotografije smanjuje! Zato mi treba!
Tad se okrenula od ogledala, zbunjenog, uplasenog i ko zna kakvog sve ne, lica.
-Dobro, gospodine. Sedite!
Kad smo zavrsili sa fotografisanjem rekla mi je da dodjem za pola sata. Dosao sam za 15 min, a tri slike su me cekale na pultu.
-Dovidjenja, gospodine!
-Ne dovidjenja, nego zbogom! Zbogom, djevojko, zbogom!
Zasrala se!!!
Hehehe, tako joj i treba kad se sa mnom hoce zajebavati!
A uzgred budi receno, moja cura se obradovala poklonu bas bas bas!
Post je objavljen 16.03.2006. u 22:52 sati.