Marketing
Nedavno sam, kopajući po starim papirima, naišao na razglednicu koju smo dobili kada sam bio otprilike u dobi u kojoj je moj sin danas, pri čemu treba uzeti u obzir da bih svome sinu po godinama mogao biti i djed. Prisjetio sam se kako je ta razglednica dočekana. Izazvala je opće ushićenje i odmah zauzela počasno mjesto na kredencu u kuhinji. Svaki gost ju je razgledao kao posebnu dragocjenost i pomno proučavao povećalom koje je upravu u tu svrhu bilo stalno na dohvatu.
- Au, kako su im veliki auti! - svi su se začuđeno udivljavali, a treba uzeti u obzir da je tada u cijelom Zagrebu bilo ne mnogo više automobila od onih koji se vide na razglednici, pri čemu je većina bila zaplijenjena još od Wermachta. - A kako su im samo široke ceste! - Nije trebalo mnogo da se zbroji dva i dva i zaključi da tako široke ceste kazuju da ondje ima još mnogo, mnogo automobila poput ovih na slici. - Ondje svaka obitelj može imati vlastiti auto!
Bio je to dokaz crno na bijelom u koloru kako u Americi teku med i mlijeko. I danas često, kada mi treba sat i pol da bih se provezao od Britanskog trga do Črnomerca, dok motor radi a ja stojim na mjestu okružen stotinama vozila u istoj situaciji, pomislim: blago nama, napokon je Amerika stigla i do nas!
Post je objavljen 25.02.2006. u 09:09 sati.