Snijeg se još nije ni počeo hvatat za aute i brodice, kad eto Pice na vratima -E, ajmo se grudat.
-Pice čovječe, pa šta ti je to!? – ski-oprema koju je odnekud izvukao naprosto je bola u oko,
Pice je na sebi nosio pravo utočište za moljce beskućnike.
-Vučko – isprsi se, a na džepu jebate stvarno Vučko – Od staroga mi – nadoda ponosno.
-Šta, stari ti je bija u Sarajevu?! Olimpijac?!
-Ma jok, biznis. Ostalo mu pedeset neprodano. Mali broj jebiga – digne livu nogu, a ono nogavica trikvartača – Jebate Pice nemoj me gadit, izgledaš ki Jeti! Šta se nisi depilira?!
-Oću kuac prije lita. Ajmo na rivu, Krke oće snjegovića.
Krke je već rivom valja´ kamenčinu amo-tamo – Kupi se, kupi – zadihano dobaci čim nas ugleda i nastavi sizifijadu -Kupi se kuac tebe – prihvati Pice –Tribaš nalipit, a ne valjat, gledaj – pomete s prve šoferšajbe i na kamen nalipi šaku gnjecavog snijega, ovaj se odlipi ko omekšalo govno. Triba još – Pice mudro zaključi i počne strugat šoferšajbe redom. Krke na to sav oduševljen stane skakat po brodicama, ko skakavac na snijegu, krakovi u vodi, nezgoda se zgodi, pljas.
-Jebeni harakiri – pljucne Pice zamišljeno u koncentrične valiće, pahulja mu padne na nos.
-Haiku.
-Pa jesan to i reka, jebeni haikuiri.
-A da mu damo ruku, a? Mogli bi, jelda bi mogli?
-Mala će, ne mrdaj – pogledam, s lijeva stvarno dovesla mala u kanuu. Na trenerci piše SLOV_KIA KANU TEAM, cijela ekipa već desetak dana trenira na Neretvi, bidni pobigli od zime u zimu, mislim se. Mala ´utopljenika´ dovuče do kraja, Krke se sav raširija po vodi i pluta ka da je uvježbava – J-j-j-jebate umalo san se u-u-u-utopija, i bija bi se utopija znaš, ma-ma-ma-ma me s-s-s-spasilo!
-Spasilo te, spasilo, u po metra dubine. I šta sad čekaš? Oš usta na usta? –pljucne Pice.
-Ja-ja-ja-ja bi da me ma-ma-ma-mala..
-Bogati! I ja bi, aj izlazi – Krke drhtureći išljapka iz plićaka, s nosa mu se stane formirat siga – On-on-on-ona je me-me-me-me-ne spa-spa-spa-si-la! Ni-ni-ni-ni-ko dr-dr-dr-dru-gi!
Pice tek sad popizdi – Kako moš bit tako nezahvalan!?! Jesi tija snjegovića, jesi ga tija?! Pice oću snjegovića, oću snjegovića, oću snjegovića cilo si me jutro davija i sad ka smo ti došli napravit jebenog snjegovića ti okolo zajebavaš! Aj u kuac! Radi ga sam! –tresne grudom o rivu i uvrijeđeno otpiči pod palmu.
-E jebiga sad –počešen se iza uha – uvridija si Vučka.
-K-k-k-ko ga je-je-je-jebe! –dovikne mu isto tako uvrijeđeni Krke – ne-ne-neka radi svak svo-svo-svoga! – i otpiči pod drugu palmu.
A dečki, dečki, nikad vas opametit, mislim se ja, ko će dat snijega za dva snjegovića? Uto između dva zaveslaja SLOV_KIA KANU TEAM dobaci jedno – Ahoj!
Ja-ja-ja s-s-s-san s-s-s-se za-za-za-zajubija – promuca Krke i zašprinta prema mostiću.
-Krke ti si lud! –skoči i Pice, a tamo nas dočeka nevjerojatan prizor, mokri se Krke naglavačke objesio nad Crnom Rikom ko drniški pršut - PANJIČKA JUHUUUU IH LIBEEE DIIIIH!!!
Pice samo pljucne - Tc, a je glup, sve ona razumi francuski.
Pahulje stanu padat još gušće. Bijeli se bijeli i naše malo misto.