Marketing
Samo reci NE... ak’ si faca...
Djeco, ne valja vam pit’...
Alkohol ubija...
Sve...
Od moždanih stanica pa sve do volje za životom...
Smrt je počela danas u 9:40h...
Zvono na portafonu. Dok sam se snašla, čujem mamu kako baulja po hodniku (isto naglo istrgnuta iz zemlje snova). Traže predstavnika suvlasnika. Mama viče “Ja sam, ja sam!” mada to nije već 2 godine... Onda skuži pa krene vikat “Nisam ja, nisam ja!”... Valjda im je uspjela na kraju objasnit... Uglavnom, ja sam se samo okrenula na drugu stranu i pokušala pokupit polupani i razbacani san... i uspjela!
Tada se javio ljubazni susjed iznad nas... Odlučio je da je bilo dosta spavanja i upalio zidnu bušilicu. Čini mi se da je epicentar bio baš negdje iznad mojeg kreveta... Bilo je to u 10h... Nakon dva – tri rafala mučenje je prestalo. Uspjela sam namoliti san da mi se ipak još malo vrati, tako sam ga bila željna. Na kraju je popustio i ponovno sam zaspala...
No, ne lezi vraže, oko pola 11h, zvoni telefon... Aparat stoji na stolu odmah do mog kreveta no svejedno su trebala dva zvona da se snađem. Tati treba dofurat ručnik u bolnicu... ali ne bilokakav, nego baš onaj njegov, znaš onaj zeleni, veliki, sa šarama... Ok tata, nema beda, aj’ bok!
U tom trenutku, u glavi mi sviraju oni što su nedavno bili u Zagrebu a “svirali” su s poklopcima i lupali po kantama za smeće. Tutnji grmljavina, šume uši, oči jedva gledaju...
O bogec, bogec, kako sam neupotrebljiva...
Djeco, nemojte pit’... poslušajte tetu Ksenu...
Post je objavljen 04.02.2006. u 11:52 sati.