I taman kad u zagrljaj padneš mi,
I kad se kad mi s probude snovi svi.
I kad me pogledaš očima nevinim,
Tad bas kao i zimi sav se naježim.
Polako me zavedes i onda kažes stani!
A svako stani srce mi pomalo rani.
I svaka rana sve više boli,
I svako ne,je kao dodavanje na ranu soli.
A sve što želim je da ti usne slatke kao med
Poljubim i sa srca ti otopim led.
Da u tebi napravim poplavu osećanja,
Ali nada za to mi je sve manja.
Jer ti me nećes,odlaziš drugom,
A mene ostavljaš samog sa tugom.
Post je objavljen 25.12.2005. u 19:36 sati.