Marketing
Psić od plastelina
Nisam nikada ranije gledao Volasa i Grumita ali volim plastelinske animacije, a budući da su momci Britanci znao sam da ne mogu biti loši.
Umalo da mi uteknu. Kasnio sam na projekciju pa sam morao da napadnem evropski rekord u hodanju od Londona do Kosmaja (oko 2043 km). A i generalno sam kasnio – još malo pa nestalo, bilo nas je samo troje (i slovima: 3-je) gledalaca u sali. A termini su do nedavno bili odreda dečji – sve nešto između 11 i 15. U to doba se vikendom ne ide u bioskop.
Treba li išta pričati o filmu? Da me je neko upucao posle predstave, garant bih bio najblaženije nasmešeni leš u celoj mrtvačnici (morbidne li kritike). Film vredi gledati iznova i zaranjati u more savršenih detalja i skrivenih fazona. I naći bolji prevod. Na samom početku je launch prevedeno isto kao lunch, i ja napustih nadu da će jezičke igrarije dopreti do mene.
Tražeći bioskop gde se film još prikazuje, na krstarici sam pročitao prikaz filma. Pažnju mi je privukao pasus o muzici:
Kad mogu Pljevaljski tamburaši, što ne bi i Jorkširski, 'ajd da čujem i to čudo. Od čuda ne bi ništa, jer se ispostavilo da je u pitanju Yorkshire Brass Band, a otkud brass u prevodu postade tambura, pa još jorširska, ostaje nepoznato.
Post je objavljen 08.12.2005. u 00:35 sati.