nakon tri i pol godine moj se mobitel polako umara, sve cesce gasi i prekida. vrijeme je za novi izgleda. ali ja necu novi. kao prvo sad bas nisam u nekoj situaciji da si kupujem mobitel, kao drugo i ono najgore, zasto je sva ta nova tehnologija napravljena sa tako kratkim rokom trajanja? ok, znam odgovor, ali necu da je to tako. jer ja sam staromodna. vezem se za svoje stvari. i hocu ih imati barem dok ih ne izgubim. ne volim bacati ni staru robu. ok istina je da sad bas i nisam u situaciji da bacam staru robu, ali svejedno volim nositi jednu majicu dok se ne podere totalno ili dok je ne izgubim. i prebolim kako treba. isto je i sa cipelama. ne mogu uci u ducan, ok nisam sad bas ni u situaciji, kupiti si nove cipele, a stare dati teti prodavacici da ih baci u kos. ne dolazi u obzir. cak i kada su potplati skroz nahero vec i unutrasnjost ocufana ja ih cuvam u dnu ormara, makar i za otic bacit smece u njima. malo je drukcije jedino s kompjuterima. za njih se bas ne vezem i stalno bi novi. sva sreca da nisam u situaciji. trenutno bi jedan besumni. ali mobitel nedam. ne razumijem to konzumeristicko nagomilavanje, mijenjanje, varanje...mislim razumijem, ali necu da je to tako. al tako je. moram promijeniti stav. i mobitel. i majicu. i cipele. moram nesto promijeniti!!!glavu, frizuru, uho, grlo, nos, spol.
netko zvoni
Post je objavljen 25.11.2005. u 21:32 sati.