Zovem jutros dragog i sa druge strane čujem “ring, ring,ring... hallo”
-Hej, slatkice, volim te - kažem ja.
-Hello, hello, tko je to - dragi glumi da me ne poznaje.
-Kako ko je, pa ja sam, tvoj vajfić (tepanje od wife).
-Vajfić? Nemam ja vajfića, mene je moj vajfić napustio. Jelde Monty da mi ne znamo nikakvog vajfića?
Kaže mi da je tamo snijeg napadao, ima ga vec jedno 6-8 cm, a Monty je jedva dočekao. Jutros su se ganjali po dvorištu i mali nije htio nazad u kuću. Dragi ga je morao natjerati unutra.
A ja sam juče hodala u majici kratkih rukava!
Juče je bio Thanksgiving ili turkey day. Sva “porodica” je bila na okupu - 4 generacije, oko 35 duša, od malih trogodišnjih beba pa to starih ljudi od 80 i nešto godina. Hrane na pretek kao i na svakom porodičnom okupljanju - oko 10ak različitih jela, i duplo više kolača i torti. A jutros smo išli na tradicionlani Friday breakfast. Svakog petka “porodica” ide na zajednički doručak. Svako ko može navrati, sjedi se nekih dva-tri sata, ispija se kafa, priča se, ma pravo fina tradicija. Stvarno ih je fino sve opet vidjeti.
Drago mi je što sam došla da ih posjetim, ali idući put i dragi dolazi sa mnom :))
Post je objavljen 25.11.2005. u 18:54 sati.