Imam potrebu da nešto napišem, ali ne znam šta. U nekakvom sam čudnom raspoloženju. Dragi je u školi, a ja bi trebala da radim zadaću, ali ne da mi se. Zadaća je totalno glupa (zvučim kao da mi je 14 godina), mrzi me da pišem analizu neke priče iz novina, i evo sad zabušavam. Citam blogove, gledam TV, sve samo ne ono što bi trebala. Cak se spremam Montyja u šetnju da izvedem iako na polju kiša pljušti. Pojma nemam šta mi je. Možda je i meni neki virus uhvatio. Ne znam, nisam bila blizu ptica u skorije vrijeme. Ma kladim se da se svako živ nekad ovako osjeća. Nekako in between. I nešto to je, a i nije ti ništa. I nešto bi radila, ali ti sve mrsko. Sve ti je super, ali ti i dosta toga nervira. Jede ti se čokolada, a u kuci ni trunčice čokolade nema. Nema čak ni sladoleda. To mi je – treba mi nešto slatko! A nema ni dragog ni čokolade. Idem ga nazvati da mi donese nešto kad se bude vraćao iz škole. Eto, vec mi je bolje. Idem sad šetati Montyja.
Post je objavljen 17.11.2005. u 00:51 sati.