Osvrcem se,
koraka tvojih nema iza,
a cini se kao da si tik uz mene,
da me pratis verno
putevima sveta,
putevima svetla
prekrasna.
Dah tvoje strasti uzavrele
osecam,
cistotu tvoje pohote,
tezinu tvoje zelje,
sudbinsku vezanost
u prostoru dve zbilje
bremenitog vremena,
kao lik i odraz lika
u ogledalu,
kao sladostrasnu slutnju
cveta
da postace socni plod
rajskog voca.
No ne desava se to svima.
Ponekad cvet zauvek
ostane cvet,
ponekad kad se prostor
zgusne
i postane velika nemogucnost
onda odraz cveta u ogledalu
ne moze da se nadje u zbilji,
vec postaje carobna
mogucnost
nedorecene stvarnosti,
postaje zavodljivi miris ploda
u praznim ustima
onoga koji sve to odnekud
posmatra,
ostaje stravicni krik iz grla
onoga koga nema….
A osecam te
tu si tik uz mene
korake tvoje cujem
pratis me verno od pamtiveka
putevima sveta.
Dragi Janic.
Post je objavljen 16.11.2005. u 20:12 sati.