Da vam ne pricam nadugo i naširoko o sranjima u mom životu (ne jer ne želite toga čitati, znam da je ljudski um uvijek gladan za takvim stvarima, već jer sam tolko u apatiji i depri da nemrem pisat.) eto nekoliko uradaka sa satova hrvatskog jezika(da se razumijemo, profa je pričala o Šenoi a ja sam ovo pisala)...
btw. prva mi se na kraju, za razliku od večine mojih pjesama sviđa...takd da, ne prihvačam loše kritike (pišite ih, al bum se posvađala s vama). Za drugu recite kajgod(sve osim prve 2 kitice nastalo danas u 10 min na satu).
TUGA
Kad sam tužna,
Oh ta sudba ružna,
Iz mene kao rijeka
-Teku bol i jad
-Misli mojih rijeka
Teče - Teci sad!
Suze i krv teku
Kap po kap.
Suza sada nema
A krvi cijeli slap.
SLAP
Kap po kap
Pada mali slap.
U sobi, uz krevet
Negdje iza pola devet.
Kap po kap
Pada mali slap.
Nešto najljepše na svijetu,
Al sva ljepota čini štetu.
Kap po kap
Pada mali slap.
Ljubav je lijepa, tužna
Al kao ovaj slap - i nužna.
Kap po kap
Pada mali slap.
A vani noćna tmina
Svjetlija neg moja dubina.
Kap po kap
Pada mali slap.
U životu mi fale boje
I nešto da je samo moje.
Kap po kap
Pada mali slap.
Imam nešto svoje,
Koje li lijepe boje.
Kap po kap
Pada mali slap.
Lijepi rad moj prvi...
Ja u lokvi krvi.
Kap po kap
Pada mali slap.
U sobi, uz krevet
Negdje iza pola devet.
PS. Nek nikog ne brine, sve je ovo fiktivno... Imam vam ja fobiju od boli..Ne bih ja to tako spektakularno napravila.
Post je objavljen 15.11.2005. u 00:04 sati.