Prošlo je dosta vremena,ali još sam na njega mislila,još mi nije dao spavati,sanjati....Mučio me je danima,noćima,satima...znala sam da ovako neću moći dugo...Morala sam ga vidjeti,bar poduzeti nešto,biti mu blizu...Jednu večer sam ga nazvala i dugo smo se raspravljali...gotovo me rasplakao,al nisam htjela da on to osjeti...Inzistirala sam da se nađemo...na to je hladno rekao:Ne znam,mislim da je bolje da se ne vidimo...sve to više nema smisla...
-Moramo popričati u živo,ovako nema smisla ,kužiš me,pa valjda bar to možeš....-inzistirala sam...
-Dobro,ali ja ne vidim razlog za to...,al ajde doći ću po tebe..čekaj me..
Bilo je već kasno vani tek bi poneki prolaznik prošao..Smrzavala sam se,cupkala u svojim čizmicama na full visoku petu...Bila sam nervozna i ne znam ni sama koliko sam puta provjerila šminku,frizuru...Morala sam misliti pozitivno,ali ipak sam nekako u dubini znala da ,kad on nešto kaže ne popušta...nikada...
Iz daljine sam prepoznala njegov auto,ugrizla sam se za usnicu..To je to,znala sam da će sad sve bit gotovo,da će mi reći šta misli i da više neće o tome htjeti pričati...Jako je tvrdoglav,čak gore od mene i ne oprašta ništa,ne popušta...Glupo se ponašao,jer smo znali da smo full ludi jedno za drugim i zbog njegovog ponosa sad smo eto nekako pomalo nesretni a mogli smo probati,mogli smo biti zajedno...
Donekle ja njega razumijem,ali mislim da je glupo da zbog ponosa sve zaboravi.
Kad je došao,ušla sam i neko smo kraće vrijeme samo šutili...bilo je toliko napetosti u zraku...bilo je sve gore šutjeti..došlo mi je da ga poljubim,ali kad sam ga pogledala odustala sam..
Gledao me je ispod dužeg pramena svoje vjeverske frizurice i
odjednom napokon rekao:
-Ja sam glup,jer ti si mi rekla da imaš dečka,sve sam znao,al jebiga sad desilo se i sad je gotovo..
Ti si sama otišla iz mog života...
-Znam, M sve kužim,al daj shvati da mi je stalo do tebe,samo do tebe..M ti me više ne voliš?-pitala sam ga pomalo razočarano...
Ma volim te još...ali daj shvati da si imala velike šanse kod mene...-i dalje me gledao i šta je najgore oči su mu govorile drugačije...
Opet šutnja...dugo sam buljila u njegove pune usne...primjetio je to..opet me dugo onako zločesto pogledao svojim plavkastim očima i malo je podigao obrvu...
-Zašto to radiš ,zašto...pa šta ne možemo ostati frendovi?Tek sad neće ništa imati smisla ,ako te više ne vidim nikad ,ne čujem!-tužno sam mu pokušavla objasniti
-Ne bolje je ovako,jer se ne namjeravam vračat na sve šta se desilo...da ,znam da znaš da mi je još stalo,ali iskreno sad me zaboli kako je tebi... Nisam onu večer mogo puštat koliko mi je bilo muka od svega...zaboravi sve...-govorio je sve ljučim glasom
-M pa jel ti sebe čuješ ...kažeš da ti je stalo ,ali ono baš te briga ..ok...kako hočeš-umirala sam u sebi...od bijesa mi je skoro kapnula suza..al mu nisam htjela dat gušta.. Stani tu!!!!!-zaviknula sam...-
Naglo je zakočio a ja sam izletila van i glasno sam zalupila vratima...nisam se okretala..bilo mi je preteško....Suze su mi tekle niz lice,skrivala sam se iza svoje duge plave kose...
Tu sam večer dugo hodala ,više ni zimu nisam osjećala,nisam ništa osjećala,baš ništa...doslovno me ubio te večeri...Mučile su me njegove riječi,stalno sam ga čula....molila sam se da izbljedi to njegovo predivno lice...koje me progoni...
Dečko je preponosan,ne oprašta lako....postali smo stranci.....
Još sam ga više puta srela po partyima..(šta je logično ,jer naša ljubav je techno:),ali trudila sam se izbjegavati partye di bi on puštao,jer bi mi bilo prebolno gledati i slušati ga....
Mada mi je još teško kad netko spomene njegovo ime,kad vidim da negdje pušta,nije mi svejedno,ali on je tako odabrao..on je odabrao živjeti bez mene.....znam da će mu se vratiti...možda će i shvatiti sve,ali kao i obično prekasno------------
Tek sad vidim jasnije što sam učinila i ti si zbog toga otišao što dalje .Povrjedila sam te i molim te oprosti mi što ti je moja slabost nanjela bol..........Al i ti si na isti način i mene povrjedio...
Sad je već neko drugo vrijeme i znam, dobro znam da ga nikada neću moći zaboraviti,
jer bio je tako drag, tako poseban...
**************************************************************************************************** Obadvoje smo bili preponosni,obadvoje smo pogrješili u nekim stvarima....
*****NAŠA LJUBAV JE NEMOGUĆA*****
Post je objavljen 11.10.2005. u 17:36 sati.