Eto, nikidan san čuja priču da je Meštrović stavija veto na kip Grgura, da mu se učinija malan za u Split, pa je bidan Grgo završija u Varaždin. Nisan virova, pa san se mora sam uvjerit. Je, Grgur je, čak mu je i palac uredno izglancan, ali je nikako malan. Jema je veliki meštar prav, ovod doli je mora doć tri broja veći Grgo, ka ča su ga i stavili. Eto tako!
Bija san u ZG, taman mi se potrefilo u vrime Derbija, pa san se mora sakrivat po portunima i klimat glavon kad bi me ko šta pita. Uletija san u hotel i gleda tekmu na TV na miru, bez straja, sam u sobi. I sve je bilo u redu dok mi na poluvrimenu jedan zadrti Dinamovac, domaći izdajnik iz Mašograda, nije posla poruku "jema bit da su se govna dogovorila". Kako san zbrojija 2 i 2, okrenija san se na stranu i zaspa pri one čuvene Kranjčarove štange. Jesmo i mi u ku**u, pa ćemo to slavit još 600 godin tu štangu ka i oni naši bivši susidi bitku na Kosovu, ča su je izgubili.
Doša san noćas nazad iz sjeverni krajev, jedva san čeka vidit Vinku, ali je bižala od mene po ure, nisan je uspija slikat pa san mora stavit Grgura. Bija je sporiji od mene pa nije stiga uteć!
Koliko se malo dite promini u samo tri dana, koliko je nisan vidija. Počela je već deboto slagat rečenice. Ajme nan, kad proradu ženski geni, neće niko moć doć do riči :-) Neka, tako mi i triba. Slikaću je na spavanju, kad ne more bižat. Eto, toliko za jedan leteći blog. Više o tome kasnije...
Post je objavljen 14.09.2005. u 13:53 sati.