Ako hoćete
Od mesa besan ću da režim
I ko nebo menjajući tonove, ako hoćete,
Biću besprekorno nežan
Ne čovek – već oblak u pantalonama
Pred put sam, na Umbrellinom blogu na neki čudan način natrčao na pesmu Matije Bećkovića: Kad dođeš u bilo koji grad. I shvatio sam da sam tih dana i meseci i ja na istom putu kojim je on prolazio. Valjevo i Velje Duboko su nam zajednički. I svidela mi se ta pesma - uprkos animozitetu što osećam prema njemu. Pa sam pročitao i Veru Pavlodoljsku. Pa sam pročitao neki tekst o njegovom životu, pesmama, ljubavi, kako je ćerkama bliznakinjama dao imena po stihovima Majakovskog:
Mama, Vašeg sina nešto divno boli
Zapaljeno mu je i srce i vene
Recite sestrama, Ljudi i Olji,
On nema kuda da se dene
Još uvek mogu da odrecitujem Prolog iz Oblaka u pantalonama. Učio sam ga napamet u prvom usmerene.
Dobro, i šta sad?
Dualizam. S jedne strane, Bećković mi se sviđa zbog svega što sam maločas objasnio. A sa druge strane, nalazimo se na suprotnim obalama reke. Ne pratim šta priča ni šta radi; dovoljno mi je što ga viđam za istom govornicom sa Čavoškim, na zajedničkim fotografijama sa Koštunicom i Amfilohijem... Kako je moguće da čovek sposoban za tako pozitivne emocije i dela, vezuje sebe za tako retrogradne političke pravce? I nije jedini što tako radi. Mislim da to ima veze sa starošću. Ima neka sila koja neke stare ljude tera da okrenu ćurak naopako, da se prozle, da kažu: posle mene potop. Da postanu sebični i destruktivni, kao da hoće da potru svaku dobrotu koju su kroz život sejali. Kad im se kraj puta nazre, požele da za sobom u ambis povuku sve oko sebe.
Sličan, drastičniji i ružniji primer je Momo Kapor. Kao tinejdžer sam sa uživanjem čitao njegove knjige. A od ratova naovamo – ma malo je reći da mu orah iz ruke ne bih uzeo. Ni za njega se ne sećam tačno šta je govorio i radio u vreme rata – pamtim samo da su njegove reči pune mržnje i najnižih nagona u meni stvorile beskrajnu odvratnost i prezir. A taj čovek je nekada pisao lepe knjige. I sigurno je bio kosmopolita. Pozitivan lik. I odjednom je zlobnost pokuljala iz njega. Kao kad se zaboravljen sir uplesnivi. Kako, zašto?
Post je objavljen 18.08.2005. u 23:19 sati.