U subotu sam se i ja ovako vozila na Hobie catamaran-u. Neopisivo je bilo. Nije mi trebalo ni 10 sekundi da skontam zašto Ed (nas domaćin) voli da se trka s ovom spravom. Adrenalin ti škine kroz čitavo tijelo i jednostavno živiš u momentu. Ono što je ostalo na obali kao da i ne postoji – to je neki drugi život. Na Hobie-ju postoji samo vjetar, jezero, jedra, ti i osoba s kojom jedriš. Voda te pršće sa svih strana, jedro vučeš prema sebi da uhvatiš vjetar ili ga popustiš da usporiš, pomjeraš se po trapezu gore – dole kako bi se suprotna strana potopila ili izašla iz vode, pratiš malu crvenu trakicu da vidiš s koje strane dolazi vjetar…. jedriš brzinom od 20-30 mph … ma uživancija.
Da nisam probala ne bi ni znala šta propustam. A dvoumila sam se kad su me pitali hoću li i ja da probam. Prva reakcija mi je bila “hocću li ja to znati?” No, Ed je stvarno bio super tako da nisam ni morala nešto puno raditi osim vući ono manje jedro i uživati. Definitvino jedna od stvari koje bi svima preporučila da probaju.
Post je objavljen 26.07.2005. u 04:13 sati.