Marketing
Kruva i vonja
A ljudi moji, opet sam se ja uplela u neku «tešku» diskusiju. A nisam htjela, ma di bi ja! Ma ne želim ja nikoga uvrijediti, ja jednostavno ne podnosim… piše u postu bez naslova što ne podnosim. (nije to bilo ovdje)
Eto, zato danas nešto sasvim lagano. Lešo riba! (i jedna školjkica) Htjela sam samo Kašeti reći da i mi konja (šan piera) za trku (klopu) imamo. Zavirite u teću i vidite jesam li štogod zaboravila stavit.
Ako ih želite u punom sjaju, kliknite!
Baš kad sam stavljala začine i spremala se upalit plin, privukao mi je pažnju film «Servantes iz maloga mista». Baš je nešto bilo govora o dalmatinskoj spizi.
Reče Galileo bratu Domeniku, «Amerikancu»: « A sićaš li se kad smo ono ka dica (j)ili kruva i vonja? Doša bi vapor u porat, a mi bi sili na rivu i (j)ili kruva i vonja ča se širija iz kužine od vapora. A bilo je tamo lipe spize!»
Nostalgično, tužno, romantično u isti bot.
Nekako me se dojmilo «kruva i vonja». Čula sam za izraz «kruha i jezika» kad ne bi bilo dovoljno jela u siromašnim obiteljima, ali za ovaj nisam.
Činilo se da je ručak dobio drugačiji okus…
Post je objavljen 16.07.2005. u 02:28 sati.