16.07.2005., subota
Kruva i vonja
 A ljudi moji, opet sam se ja uplela u neku «tešku» diskusiju. A nisam htjela, ma di bi ja! Ma ne želim ja nikoga uvrijediti, ja jednostavno ne podnosim… piše u postu bez naslova što ne podnosim. (nije to bilo ovdje) Eto, zato danas nešto sasvim lagano. Lešo riba! (i jedna školjkica) Htjela sam samo Kašeti reći da i mi konja (šan piera) za trku (klopu) imamo. Zavirite u teću i vidite jesam li štogod zaboravila stavit.     Ako ih želite u punom sjaju, kliknite! Baš kad sam stavljala začine i spremala se upalit plin, privukao mi je pažnju film «Servantes iz maloga mista». Baš je nešto bilo govora o dalmatinskoj spizi. Reče Galileo bratu Domeniku, «Amerikancu»: « A sićaš li se kad smo ono ka dica (j)ili kruva i vonja? Doša bi vapor u porat, a mi bi sili na rivu i (j)ili kruva i vonja ča se širija iz kužine od vapora. A bilo je tamo lipe spize!» Nostalgično, tužno, romantično u isti bot. Nekako me se dojmilo «kruva i vonja». Čula sam za izraz «kruha i jezika» kad ne bi bilo dovoljno jela u siromašnim obiteljima, ali za ovaj nisam. Činilo se da je ručak dobio drugačiji okus… |
- 02:28 - Komentari (11) - Isprintaj - #
|
Komentari On/Off
FESTIVAL IGRANOG FILMA U PULI TEATAR ULYSSES ISTRAPEDIA PULA INFO I kada te život bolno razočara, I kada prestanu i želje, i snovi; Ono što nam vrati jedna suza stara, Vredi jedan život neznani i novi. Pamti što je prošlo, s puno vere neme, Kroz sve dane drugih stradanja i mena Čuvaj svoju prošlost za sumorno vreme Kad se živi samo još od uspomena. Pa ćeš da zapitaš jednom, i nenadno - Našto samo suze, našto boli samo? I šta da ikad žali srce jadno, Kada je sve naše, sve što osećamo! (J. Dučić, Izmirenje) |