Evo me, slušam McFly i pitam se kud me to život vodi. Ovo mi je posljednja večer u Ljubljani i... moram reči da mi je teško. Nisam nikad mislila da ču se navezati na ovaj grad, još mi se i gabio ma početku. No, sada dolazim kuči. Gdje me čeka poaso. Da, primili su me u web design u lokalnoj firmi Editor d.o.o.. U ponedeljak dobijem prvi projekt. Bude im se sviđao moj prijedlog možda me prime za stalno, što bi zbilja bilo super.
Tata više ne živi kod nas. Stalno me je maltretirao i mentalno masirao da moram završiti arhitekturu... no pošto NE MOGU jer mi se gabi, i hoću upisati lingvistiku i diplomaciju, stalno me zivao imenima i govorio da neču uspijeti... i nije prestao sve dok me 25 sata na dan njegovog vikanja nije dovelo u bolnicu. Hiperventilacija i aritmija srca. Ne osječam dva prsta na desni ruci i ne mogu crtat ni pisat uopče...
Od kad su me doveli opet kuči nisam ga uopče vidjela. Mama kaže da neče više dolaziti kuči. Ne znam što se to u stvari zbiva, ali meni je uredu ovako. Da bar nikad došao natrag.
Pišem tu jer znam da neču više moči biti online toliko. Ostavljam Belu Ljubljanu i internet i arhitekturu i život kojeg sam vodila dosada iza sebe. Nadam se da če se ova godina, kako i budučnost,završiti bolje naspram kako su bili do sada.
~Kitsu
Post je objavljen 23.06.2005. u 21:23 sati.