Da budem iskrena-danas sam bila baš razmažena. Mom dečku se spavalo,a ja sam bila sva vesela i nije mi se išlo kući. Cendrala sam i moljakala ga da idemo k njemu. Na kraju sam nadureno pristala da me odveze kući s obzirom da je zbilja bio umoran,a sutra radi. Na putu do auta sreli smo K.i D.-oni su išli prema svom autu. Već smo bili na skretanju u moju ulicu kad smo NajDraži i ja stali jer sam ja inzistirala na još nekoliko pusa.Nismo se ljubili ni deset minuta i on me odvezo kući. Što je bilo pred kućom znate.Ako ne znate,pročitajte zadnji blog. Tek sad mi je prošlo kroz glavu da nije bilo mog cendranja i durenja, NajDraži bi me doveo pred kuću i tamo bi se ljubili. A auto sa K.i D. se ne bi zaletio u ogradu nego direktno u nas. Brzinom od 90km/h. Moja ljubav bi sad bila u bolnici (ako bi imao sreće) jer bi lupili vozačevu stranu,a možda i ja skupa s njim. Mogla sam večeras izgubiti svoju ljubav. Ma sretna sam!Ni ne znate kako!Još kad se sjetim saobraćajke u kojoj mi je stradala prijateljica prije par mjeseci (ali živa je i sad je dobro!) ja sam NAJSRETNIJA na svijetu!I volim svog dragog,ma obožavam ga!I volim svoj život. I da, uvjerena sam:…netko to odgora vidi sve…
Ti tamo gore,hvala ti što paziš na nas…Tko zna koliko puta sam na ovakav banalan način izbjegla neku tragediju a da to ni ne znam. Zato sad zahvaljujem Bogu na svim tim prilikama kad me je čuvao, kad je čuvao sve moje voljene!!!
Post je objavljen 08.01.2005. u 01:25 sati.