i da.. najgore od svega sto sam ja napravila kaos u zivotu..
izmedju dva tipa sam koji me obozavaju.. a ja totalna idiotkinja.. razmisljam koga vise voli..
i naravno da nemogu to shvatit... jer niko ne voli dvije osobe na isti nacin..
svaka ljubav je posebna
i tak sam ja sad u kurcu jer sam morala jednog otkarat da bi mogla ic dalje..
i bas si mislim.. najbolje bi bilo da sam solo..
jednom davno mi je frend reko:
"gle, mala.. tek kad se naucis bit solo-bit ces sretna"
no da..kaj bu on meni solil pamet.. pa meni je super kad imam nekog uz sebe..kad znam da me neko voli..
i kad ja volim..
jebeno sam ovisna o tome da je neko pokraj mene, a to je ponekad tak lijepo.. sam kaj se desi ovakvo sranje i onda zelis pobjec daleko od svih.. a kad sam imala priliku bit solo-nisam ju iskoristila..
a koji je razlog za ovaj kaos?
pasivnost.. mene i mog dragog..
misleci da je ljubav dovoljna, prepustili smo se kolotecini i zaboravili na one male slatke stvari koje cine zivot zanimljivijim...
idiotske razgovore dugo u noc
duge zagrljaje
sms poruke koje nemaju smisla
iznenadjenja
izlasci
paznja
male stvari koje te zamantraju
biti sretan bez obzira kolko je tesko
biti sretan bez obzira na kolicinu novca
imat razumjevanja kad je tesko..
i jebeno slusanje sta drugi ima za rec..
Post je objavljen 27.05.2004. u 10:42 sati.