Jednom beše dečak sa veoma lošom naravi. Njegov otac mu je dao vrecu eksera i rekao mu da svaki put kad pobesni i izgubi kontrolu nad sobom da zakuca jedan ekser u ogradu.
Prvog dana dečak je zakucao 37 (ili čak i više) ekserana ogradu.
Tokom sledećih nekoliko meseci on je naučio kontrolisati svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao.
Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav nego zakucavati eksere u ogradu. I tako je došao dan da tokom celog dana nije ni jednom pobesnio.
Rekao je to svom ocu, a otac mu reče da svakog dana kada uspe kontrolisati svoje ponašanje, da iz ograde iscupa po jedan ekser.
Dani su prolazili i jednog dana dečak je bio u stanju da svom ocu kaze da je iscupao sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde.
”Dobro si to uradio, sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda vise nikad neće biti ista. Kada u besu kažeš neke stvari, one ostavljaju ožiljak, kao što su ove rupe u ogradi. Možeš čoveka ubosti nožem i posle toga nije važno koliko si puta kazao da ti je žao jer rane ostaju. Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizička.
Post je objavljen 03.12.2004. u 13:53 sati.