Večeras sam kao pobijedila.
No osjećam se sjebano.
Jer kriva nisam a optužena sam.
Lagala nisam a riječi su mi se stavljale u usta.
Napravila sam sve što je u mojoj moći da bude dobro, a pojela sam govno na kraju.
I to, praktički, nimalo figurativno.
Shit.
Život je sjeban ponekad.
Nakon ovog večeras, definitivno mrzim obiteljske razgovore.
Nekad bi bila sretija da sam siroče.
No ipak, malene pobjede su tu.
Nismo se razdvojili iako smo bili blizu.
Nitko nije otišao iako je ostanak bio upitanu nekim momentima.
Neki se osjećaju jako loše, no vjerujte mi, to me nimalo ne veseli.
Jedno je sigurno.
Jedan je odnos od večeras čvršći.
A jedan je jako klimav.
Dobila sam njega a izgubila nju.
Nije mi drago i jako sam tužna.
No tako to, očito, ide u životu.
Svejedno, neke malene pobjede su tu.
Makar one interne, unutrašnje.
Hvala jednom dragom b(l)g(er)u što me večeras učinio palčicom, strašnovito mi to znači ;)
I za kraj jedna optimistična: