Večeras sam kao pobijedila.
No osjećam se sjebano.
Jer kriva nisam a optužena sam.
Lagala nisam a riječi su mi se stavljale u usta.
Napravila sam sve što je u mojoj moći da bude dobro, a pojela sam govno na kraju.
I to, praktički, nimalo figurativno.
Shit.
Život je sjeban ponekad.
Nakon ovog večeras, definitivno mrzim obiteljske razgovore.
Nekad bi bila sretija da sam siroče.
No ipak, malene pobjede su tu.
Nismo se razdvojili iako smo bili blizu.
Nitko nije otišao iako je ostanak bio upitanu nekim momentima.
Neki se osjećaju jako loše, no vjerujte mi, to me nimalo ne veseli.
Jedno je sigurno.
Jedan je odnos od večeras čvršći.
A jedan je jako klimav.
Dobila sam njega a izgubila nju.
Nije mi drago i jako sam tužna.
No tako to, očito, ide u životu.
Svejedno, neke malene pobjede su tu.
Makar one interne, unutrašnje.
Hvala jednom dragom b(l)g(er)u što me večeras učinio palčicom, strašnovito mi to znači ;)
I za kraj jedna optimistična:
Pozovi me kad ti trebam ja
u ovoj rupi izmedu vekova
Da zajedno stignemo do sna
sami na raskrsnici svetova
I daj mi znake dovoljno jake
daj mi snage i hrabrosti.
Sto ne moze niko mozes ti
Pokazi mi da je igra dar
koji nikad nismo gubili
Nebitna, vrlo bitna stvar
u koju smo se odmah zaljubili
I daj mi znake dovoljno jake
daj mi snage i hrabrosti
Sto ne moze niko mozes ti
Ubedi me da je zivot lep
protiv svih pravila i zakona
Izadji sa mnom medu svet
ovo su dani visokog napona
Nek zvona zvone za sampione
daj mi snage i hrabrosti
Sto ne moze niko mozes ti
|
