ponedjeljak, 23.07.2007.
da zaključim Adriana...
no.119
Adrijen
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Gruda snega
koju si bacio na mene
U Šamoniju
prošle zime...
...sačuvala sam je
Eno je na kaminu
pokraj svadbenog venca
moje pokojne majke
koju je ubio
moj pokojni otac
što je giljotiniran
jednog tužnog zimskog jutra
ili proletjeg...
Grešila sam priznajem
znala sam ostati
duge godine
ne vraćajući se
kući
Ali nikada ti nisam rekla
da je to zato što sam bila u zatvoru
grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
I Vrbova Grana
tvoj mali foksterijer
koji je crk'o prošle nedjelje
sačuvala sam ga!
Eno ga u frižideru
i ponekad kad otvorim vrata
da uzmem pivo
ugledam jadnu životinju
i to me strašno rastuži!
A ipak to sam ja uradila
jedne večeri da skratim vreme
dok sam te čekala...
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!Sa vrha kule Sen-ŽAk
bacila sam se
prekjučer
zbog tebe sam se ubila
Jučer su me zakopali
u jedno divno groblje
i mislila sam na tebe.
I večeras sam se vratila
u sobu
po kojoj si se šetao gol
u vreme dok sam još bila živa
i čekala te
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
U redu grešila sam
duge se godine nisam vratila kući
ali sam ti uvek krila
da je to zato što sam bila u zatvoru!
Grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela!
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!