utorak, 12.06.2007.
ciao for now
no.101
I tako smo priveli sezonicu koncu. Imamo dvije predstave iza sebe. Imamo super ceremoniju zatvaranja iza sebe, imamo cool premijeru iza sebe imamo ( Filip ima) dasku iza sebe.
O jučerašnjoj izvedbi 'Izleta' ne želim.
Slamanje nasred scene usred predstave i ono cerekanje nije Teatar G.
I svima je to bilo jako simpatično.
Ja sam bila koma na kvadrat naročito sa onim ponavljanjem teksta koji sam prije pola minute izgovorila.
Luka je poslije pobjedonosno izvalio - ja sam zadovoljan bilo je super. Super mi je taj luksuz da se desetoro ljudi znoji okolo a tebi je super.
Ali kao što rekoh - suma sumare je vrijeme pa eto.
Cvječeko, ružice i zagrljaji je vrijeme.
Iskreno, ovo mi je bila psihički teška sezona.
Bilo mi je teško sa Narančom i da oni nisu takvi glumci kakvi jesu bilo bi mi koma.
Drago mi je kaj je predstava uspjela i da smo dva puta imali gotovo punu dvoranu. Da su ljjudi bili oduševljeni i željeli još a i ono još draže da su je još željeli i igrati.
Gotovi smo sa igranjem do desetog mjeseca.
Možda ovaj Ribnjak uleti ali nisam sigurna. Počinje ljeto, raštrkat će se svi na more i baj,baj. To je sve.
Žao mi je kaj se igrala samo dva puta ali i moja je krivnja u tome djelomično. Jer pretpostavljam neke činjenice a ne pitam.
Iskreno mislila sam da im je dosta. Ali željeli su igrati još. Po ovoj vručini u onim kostimima. Ljudi ljubim VAS.
Cvjetići, ružice i zagrljaji.
I sad ljeto. Odmor.
Svako svojim putem. Neko vrijeme barem, jer postali smo svi one ceste koje idu prema 'rimu'.
Planovi za novu sezonu.
Oh da, i veliki su.
Pero Kvržica kaže: - ' Reći ću vam sutra! ' -
Tako ću nekako i ja. ;)
Falit ćeš mi.