HARRY POTTER & CO. FAN CLUB

Kad je počeo sat, uopće nisam obraćala pažnju na profesora i njegovo predavanje. Samo sam razmišljala zašto je Draco bio tako dobar prema meni, a svi govore da je užasan. Meni se ne čini takav. Ne razumijem zašto mi je dao tako moćan prsten i zašto mi je uopće rekao za ostalo prstenje. Možda da ih upotrijebi u svoju korist kad ih sve skupi? Ma ne, sigurno nije to. Bar se nadam. Nakon duljeg razmišljanja sam shvatila da me profesor prozvao da mu odgovorim na pitanje. Profesor: «Gospođice Jenkins? Molim vas da mi odgovorite na pitanje.» Ja: «Ha? Koje pitanje?» Profesor: «Vidim da ne pazite na satu. Zbog toga ćete morati sutra doći u moj kabinet odraditi kaznu. A Gryffindorima oduzimam 10 bodova.» Ja: «Molim? Ali…profesore!» Profesor: «Nema ali. Dođite sutra u 18 h.»
«Ah, divno.», pomislih u sebi. Prvi je sat, a već sam zaradila kaznu. To samo meni uspijeva.
Nakon sata napitaka ravnatelj nas je pozvao u Veliku dvoranu jer nam nešto mora reći. Maya i ja smo zajedno otišle u dvoranu i sjele pored Rona, Harryja i Mary. Nakon nas su došli i ostali. Kad se dvorana ispunila, ravnatelj ustane i reče: «Dragi učenici, pozvao sam vas da vam predstavim nove učenike. To su: gospođice Ashley Olsen, Elizabeth Watson, Irene Taylor, Olivia Jackson i Marie La Courbel te gospoda John Randall, Joseph Bach i Anthony Nelson. Molim vas, dođite ispred stola i pričekajte da vas pozovem kako bi vas razvrstali u domove. Gospođice Olsen, izvolite sjesti.» Kad joj je prof. McGonagall stavila šešir na glavu, šešir je viknuo: «Slytherin!» Onda je na red došla Elizabeth- pridružila se nama u Gryffindore, pa Irene- u Hufflepuffe, Olivia u Ravenclawe, Marie i John u Slytherine te Joseph i Anthony u Ravenclawe. No, to nije sve. Za profesorskim stolom su bila još dva nova profesora. Dumbledore je rekao: «Osim novih učenika, doveli smo i profesora Alastora Moodyja i profesoricu Lindu McCarran. Prof. Moody će vam predavati Obranu od mračnih sila, a prof. McCarran će vam predavati Stare rune. Hvala što ste me saslušali, a sad možete ići natrag na satove.» Uh, stvarno je puno novih čarobnjaka i vještica došlo. Onaj novi profesor izgleda baš jezivo. Ima umjetnu nogu, a onim velikim okom vidi kroz sve. Brrrrrr…
Upoznala sam Elizabeth. Cura je skroz ok. Došla je iz Londona, ima lijepu kratku smeđu kosu i velike smeđe oči, a sa sobom je nosila malu bijelu sovicu. Upitala sam je: «Jesi li već bila u čarobnjačkoj školi ili ti je ovo prvi put?» Ona kaže: «Ovo mi je prvi put. Došla sam ovdje jer sam začarala nekog klinca bezjaka kad mi je uzeo medaljon. Rekli su mi da ću ovdje naučiti kontrolirati svoje moći. A što je s tobom?» Ja: «Ja sam došla iz Indije. Otkrili su da imam čarobne moći.» Liz: «Da? Kako su to saznali?» Ja: «Zaustavila sam psa koji je trčao prema meni. U sebi sam zaželjela da pas stane i upravo se to dogodilo. Jesi li čistokrvna ili?» Liz: «Pola-pola. Tata mi je čarobnjak, radi u Ministarstvu. Mama mi je bezjakinja. A ti?» Ja: «Ja sam mutnjakuša. Roditelji su mi bezjaci. Ali zato mi je Onaj-čije-se-ime-ne-smije-izgovoriti tetak. Tatin brat. Moja tetka, tj. Voldemortova žena, je također vještica. Vrlo sposobna, radi kao auror.» Liz: «M-m-molim? On ti je tetak? Zar si od njega naslijedila moći?» Ja: «Da. Ali samo mali broj ljudi zna za to.» Naš razgovor je prekinula Pansy. Došla je i najednom dočarala zmiju da me napadne! Ali sva sreća da sam Parsel-ust. Tako sam zmiju okrenula protiv nje pa je nju napala. To, nažalost, nije bilo dobro za mene. Pansy je završila kod Madame Pomfrey, a ja… kod Snapea! Naravno, zato što me Pansy tužila da pričam sa zmijama. Snape je rekao: «Gospođice Jenkins, zašto ste napali gospođicu Parkinson? Kako je moguće da ste Parsel-ust?» Ja: «Ona je mene napala! Ona je dočarala zmiju! Ja sam samo rekla zmiji da me ne napadne.» Snape: «Možda i jeste, ali je zmija napala gđicu Parkinson i zato ste krivi. Vi ćete u subotu doći k meni u kabinet odraditi kaznu, a Gryffindorima oduzimam 30 bodova. U subotu u 8h da ste se naslikali ovdje.» «Pa ja ne mogu vjerovat! Još jedna kazna.»-pomislih u sebi. Pogledala sam na sat i vidjela da je za 10 minuta 18h pa sam se požurila kod profesora Flitwicka da ne zaradim još jednu kaznu zbog kašnjenja. NASTAVITI ĆE SE…

… Mayu sam našla u knjižnici sa hrpom knjiga na stolu. Vidjelo se da je duboko zadubljena u knjige. Pozdravila sam je i rekla: «Moram razgovarati s tobom.» Ona odgovori: «Dobro, a u vezi s čim?» Ja: «Da li možda znaš što znači prsten sa zmijom?» Maya: «Nemam pojma. Zašto pitaš?» Ja: «Pa… dobila sam ga od nekoga. Imam još jedan takav, ali otprije. Od Znaš-već-koga.» Maya: «Stvarno? A, da li sumnjaš u nekoga?» Kad me to pitala, malo sam razmišljala da li da joj kažem ili ne. Ipak sam joj rekla: «Da. U Draca.» Maya: «Nemoj me zezat'! Ti to ozbiljno?» Ja: «Smrtno sam ozbiljna.» Maya: «A zašto sumnjaš u njega?» Ja: «Zato što mi se smješkao kad sam ga pogledala nakon što sam otvorila poklon.» Maya: «Tako znači. Mogu li ga vidjeti?» Ja: «Možeš.» Tada sam ga izvadila iz džepa i pokazala joj ga. Kad ga je vidjela, raširila je oči poput sove i rekla: «Wow! Pa to je… zlatni prsten! Prekrasan je!» Ja: «Da, ali moram saznati što znači taj prsten. Ne bi mi ga dao zabadava. Vidi se da je vrijedan. Uostalom, ako je to i bio Draco, odakle mu? I zašto bi mi ga dao?» Maya: «Joj! Malo manje pitanja, molim te! Sigurna sam da ćemo saznati sve o prstenu. Idemo sad na sat.» Samo što smo krenule prema učionici, prema nama je trčala Amy(R.). Očito ima nešto važno za reći. Amy(R.): «Ej, cure, znate što se upravo dogodilo?» Ja: «Ne, što je bilo? Ispljuni već jednom!» Amy(R.): «Parkinsonica i Malfoy su prekinuli!» U tom trenu, kad mi je to rekla, bila sam presretna. Odmah sam je upitala zašto su prekinuli, a ona reče: «Pansy je vidjela kad ti se na doručku Draco smiješio kad si vidjela prsten! Malo sam se raspitala i saznala da je ona htjela taj prsten i da mu je zbog toga opalila šamar!» Ja: «Molim?!» Rekla sam to onako iznenađujućim tonom, ali u sebi sam bila totalka sretna što se to dogodilo. Napokon imam šansu biti s Dracom! YES! Tada smo požurile na sat da ne zakasnimo. Super je bilo to što smo taj sat imali sa Slytherinima! Iza nas su u učionicu ušli Draco i Matt. Draco mi je namignuo i poslao mi poruku pergamentom u kojoj je pisalo: «Jel ti se svidio?» Ja sam mu odgovorila: «Da.» i pitala ga: «A zašto si mi ga dao? Saznala sam da ga je Pansy htjela.» Draco: «Ma, neka je. Boli me briga za nju. Mene zanimaš ti i samo ti. Dao sam ti ga zato da vidiš da ja nisam tako loš kao što svi misle. Taj prsten ima jednu određenu moć. Negdje postoje još dva takva prstena, a sva četiri prstena na okupu predstavljaju nezamislivu moć. Moć kakvu nema ni Gospodar tame. Ta moć je jača od svih moćnih čarobnjaka zajedno. Znam da ti već imaš jedan, a za ostale nitko ne zna gdje su. Ali sumnja se da je jedan u Zabranjenoj šumi. Gospodar tame ih žarko želi natrag jer će onda biti nepobjediv. Ja to ne želim, zato sam ga tebi dao jer znam da ga kod tebe neće tražiti.» Ja: «Ti to ozbiljno? I, kako to misliš, želi ih natrag? Zar su prije bili njegovi?» Draco: «Da, ali ih je prije nekoliko godina razdijelio kako bi ga pronašli samo najsposobniji čarobnjaci.» Ja sam mu nato odgovorila da ćemo kasnije pričati pošto je profesor ušao.
NASTAVITI ĆE SE...

«J.J.!»- čujem ja u nešto dok se polako razbuđujem u toplom krevetu. Netko me opet zazvao pa sam nevoljko otvorila oči i ugledala Mary. Klečala je ispred mog kreveta, već obučena i rekla mi :»Hajde J.J., zaspala si! Moramo na doručak inače nam neće ništa ostati!» Pogledala sam na sat i vidjela da govori istinu. Na brzinu sam se obukla i otrčala s Mary u Veliku dvoranu do našeg stola. Pridružili smo se njezinoj ekipi, a Harry me tada upoznao s njima. To su Amy(W.), Amy(R.), Dru, Diadra i Ron. Ali nigdje nije bilo Maye! Ron je rekao da je otišla s Hermionom u knjižnicu potražiti knjige za referat iz Travarstva. Odjednom dođe moja mačkica i donese mi nekakav paketić. Amy(W.) kaže: «Otvori ga! Baš me zanima što je unutra!» Ja odgovorim: «I mene isto!» Na to otvorim kutijicu, kad u njoj zlatni prsten s urezanom smaragdnom zmijom u njemu. Sjetila sam se da mi je isti takav dala tetka Lucy jer ju je tetak(Voldemort) zamolio da mi ga da umjesto njega. Pogledala sam ima li kakvog papirića na kojem bi pisalo od koga je, ali nije ga bilo. Mary me odjednom pukne laktom pod rebra i pokaže na Draca. Kad sam ga pogledala, vidjela sam da mi se smješkao. Mislila sam u sebi «Nije valjda on?» Mary me upita onim ispitivačkim pogledom: «Što je? Što si se tako zagledala u njega?» Ja kažem: «Ma…ništa. Bezveze. » Sad me sumnjičavo pogledala. Mislim da je posumnjala da mislim da je prsten od Draca. Ma, nema veze. Sad samo moram saznati da li je to istina. Sad žurim, moram prije sata Napitaka pronaći Mayu jer je nešto hitno trebam!

NASTAVITI ĆE SE…