- So, anyway... Ona luda žena, ona što je vrištala...
- Da.... Koja, ona što je vrištala zbog čeka?
- Ta, da, pa ništa, guglovala sam je i...
- Guglovala si je?
- Da, i našla sam, ima svoj blog i...
- Blooog?
- Da, ima blog, radi nešto online pa ima i blog....
- Blooog?
- Da, ima, i piše tamo...
- Ima blooog. Kako to ima... Šta je blooog?
- Šta je blog? Pa blog, kako šta je blog? Pa to vam je kao dnevnik na internetu...
- Dnevnik? Na internetu??? Ali svi mogu da pročitaju!
- Pa da, da, to i jeste ideja da svi što više čitaju i onda...
- Pa i ja pišem dnevnik, i volela bih neke svoje misli da napišem, kako to, koliko to košta?
- Ma ne košta ništa, evo...
- Pa kako, je l' da kliknem na internet? (strelicom pravo na malo plavo E)
- Jes', na internet.
- I onda šta?
...
I onda se dogodila istorija.
Jedna direktorka banke u Los Anđelesu od večeras ima svoj blog.
Adresa sledi čim je doznam. Ako neko voli da čita misli. I tako. Meni je ovo neopisivo smešno. Ta moja direktorka je jedna simpatična lepo obučena i doterana skoro-pa bakica koja će sad da piše blog i zbog toga je neviđeno uzbuđena. To mi je strašno simpatično. I smešno.
|
