Kako sam se izbedačila, strašno.
Evo šta je bilo. Pre neki dan, dolazi neki lik, onako poprilično mator, i kao hoće da podigne neke pare s računa. Ja kao, ajde ok, pošto je star da ne stoji u redu i to, pogledam račun - 0 para. Pogledam ličnu kartu, baš mu bio rođendan. 24. maja. Stoti.
Ne zezam se, stoti rođ. I kao, nema para. Kako nema, lepo nema. Pa trebalo je penzija da uleti, kako nije? Meni tako bilo žao i krenem da zivkam okolo dok ne dođem do neke debele crnkinje iz social security administracije (ne, nemojte pitati kako znam, verujte, bila je debela i crnkinja. Ne da je to važno...) koja mi kaže biće penzija ali drugog juna.
Ok, kažem ja ovom liku, Džek se zove, biće penzija drugog juna, moraćete opet da dođete. Nema veze, kaže on, samo ako ti budeš tu kad si tako dobra i sve. Ok, biću tu (dobra sam u p.m.).
I eto ga jutros. Stigla i penzija, celih 600 dolara (o Bože ima li te? Koja je ovo beda od države...!) a on bi da ćaska, naravno. Kao, kako ga muče u tom domu gde živi. Kako hoće sve da mu otmu i taj fazon. Kako su grozni prema njemu i misle da je lud samo zato što je star (ja zamišljam ustanovu tipa One Flew Over The Cuckoo Nest) i kako mu nisu jutros dali da ode u banku, nego im je nekako pobegao. I tako malo, ali ja uskoro shvatim da imam i da radim ono što u stvari tu radim (a to nije ni ćaskanje a ni podizanje para sa računa) i krenem polako da se opraštam a on kaže 'pa šta ću ja sad? Gde ću?' i onako tužno gleda. A ja genijalno odgovaram 'pa ne znam' sa sve podignutim obrvicama i snuždeno ali neumoljivo pošto je l' imam taj posao i treba da radim.
Popizdela sam posle. Zvala sam tu njegovu ustanovu, kao ne puštaju ga nigde zato da se ne izgubi... A kako da uzme parice, kako? I šta ako se stvarno izgubio danas, nije bio tamo kad sam ja zvala?
Sto godina. A sve otišlo u k. Pitala sam ga ima decu, ima, negde su na Floridi, nisu baš u dobrim odnosima. U stvari, uopšte se ni ne čuju. Deca... Sigurno imaju 70+. A unuci 40+ A praunuci tinejdžeri. Šesto dolara mesečno. Alo, bre?
I tako, baš bezveze. Zvaću i sutra da vidim šta je bilo.
U stvari zvala sam sad, stigao je u cuckoo's nest ok.
(malo kasnije)
!!!! Kako sam samo luda! Ovo je poslednji, POSLEDNJI put da sažaljevam nekog (muškarca) samo zato što ima bolećiv pogled! Guglovala sam ga i gle šta sam našla: tekst u LA Weekly! Goils, goils? Taj ne izlazi iz noćnih klubova po Holivudu, bar je tako bilo pre tri godine! Eh, koja sam naivna glupača...
|
