25.05.2006., četvrtak
J*bote, šta da se radi?
Jeste li vi zabrinuti za planetu?
Ja sam strašno zabrinuta. Od svih raznih stvari i užasa koji me brinu ovaj put mislim na zagađenje i ekološke katastrofe.
Brinem se i plašim. Ne mogu da kažem da nešto naročito radim u tom smislu osim što tvrdoglavo recikliram iako u novoj zgradi nemam plave kante (skupljam i onda vozim na staru adresu, zvala sam grad da stave plave kante i ovde, ostavila sam poruku). Ali o vodi ne vodim baš računa... Tuširam se po pola sata... S druge strane, imam ekološki deterdžent za sudove i kesu nosim u prodavnicu (što me čini totalnim, ali totalnim frikom) i to je to...
Ljudi bre! Šta da radimo? (Evo šta radi Al Gor, baš je legenda: pravi film)
Ne znam kakav bi predsednik bio Al Gor, ali pomislite na ludaka koji je umesto njega zaseo na presto. Kakva šteta. Kakva velika šteta.
Nadam se da vam je stalo. Meni je užasno stalo ali sam nedosledna, priznajem. A nisam od onih koji misle "šta ja tu mogu da promenim". I za životinje se sekiram. Sve one ugrožene životinje... Što odjednom ne postanem bogata pa da mogu da se posvetim tim raznim stvarima? Stvarno... Ili da krenem da skupljam neke pare? Ne znam, nisam pametna. A i ova muzika preti da mi uništi i ovo malo mozga.
Kako sprečiti totalni horor?
|
22.05.2006., ponedjeljak
Woo-hoo!!!
Ono što možda ne vidite baš najjasnije je natpis ispod LG znaka koji kaže Jun 3 ARCTIC MONKEYS!
Omg, omg, omg!
Btw, to je isto ono mesto gde sam gledala Jamiroquai.
Omg. Potpuno sam izvan sebe.
Dolaze Arctic Monkeys u Los Andjeles (umalo da kažem u Beograd, koja sam izgubljena ličnost). A Crna Gora je država za sebe! A Gotan Project i Zero 7 nastupaju isto veče (to na Hollywood Bowl u avgustu).
Život je lep. Sve je lepo.
Dolaze Arctic Monkeys, jupi!
|
21.05.2006., nedjelja
Tužna priča, još nerazrešena
Koji užas and horor... Užas!
Prvo, sad u Viskonsinu ili tako negde neki lik koji radi u telefonskoj centrali Banane Republic pokušava da se oporavi. Oko njega su kolege koje mu dodaju vodu, vlažne maramice, govore reči podrške ili tako već nešto. To u Viskonsinu. U West Eleju, u jednoj ne baš lepoj uličici, neka budala sada nosi MOJE STVARI! MOJU three-quarter sleeved tailor black košulju i MOJU graphic floral tank majicu i MOJE fishnet tight black čarape!
Poludeću!
Ljudi više uopšte nemaju časti ni poštenja! Da se pred mojim vratima našla Banana Republic kutija sa nekom odećom, ja je NIKAD ne bih prisvojila kad znam da nije moja. Stvarno ozbiljno ne bih! Možda bih je otvorila da vidim šta je unutra ali da li bih je zadržala, omg, ne, ne, naravno da ne! Možda bih se nešto kao zgražavala, kao šta je ovo, što je ružno, ko ovo nosi a možda i ne, ali svakako ne bih ništa prisvajala kad nije moje!
Taj lik iz Viskonsina - javio se na telefon kad sam zvala da vidim šta je s mojom narudžbinom i što je nema, on kaže stigla je i ostavljena je pred vratima. Kad? Pre sedam dana. Šta, molim, kako? Tako lepo... Pred vratima. 1552 Brockton Avenue, kaže on a meni sine - oni su to na staru adresu poslali, omg, omg, omg!
Mrzim kupovinu preko interneta. Eto do čega ona dovodi. Šta sad da radim, potpuno sam očajna... Lik iz Viskonsina je isto bio očajan. Rekao mi je da shvata situaciju. I da mu je žao i da me razume. Rekao mi je da će mi Banana Republic rado poslati sve te stvari ponovo, free of charge, na ispravnu adresu, ali mi je onda rekao da three-quarter sleeved tailor black košulje više NEMA, a nema ni graphic floral tank majice!
Stvarno nešto debelo nije u redu sa ovim svetom ako su ljudi u stanju tako beskrupulozno prisvajati tuđe stvari. Mislim, ja sam stvarno i iskreno optimista, verujem da su ljudi dobri (i u srećan kraj), ali ovako nešto me prosto tera da se zapitam.
Vrlo sam nesrećna.
P.S. Izgleda da je bila Evrovizija i da su pobedili Finci? Shame. Ali sad stvarno imam prečih problema.
|
19.05.2006., petak
Život je čudesna vodica
Evo šta sam upravo shvatila (ovo će vam mnogo značiti u životu): ja koristim Gospođicu uglavnom, Večnost Leto leti, Euforiju zimi i Zavidi mi ovih dana.
Nisam ja ništa odlepila, stvar je potpuno legitimna. U pitanju su parfemi, naravno.
It's true. Samo što sve bolje zvuči na engleskom tj. francuskom u slučaju Gospođice.
Provalite to. Napraviš parfem i kao, kako da ga nazovem, hmmm, da vidim, znam - Gospođica! Ili još bolje Večnost!
Strašno. A to su samo ovi moji. Šta sve tu još ima... Pada mi na pamet Voda čuda (ja sad prevrćem očima iako je parfem zapravo apsolutno čaroban... i preskup) ili Svetlo plavo.
Ipak, najluđe od svega je što je moj šporet firžider. Nisam luda. Piše tako - frigidaire. Tako da ja mogu da kažem da mirišem na večnost a picu pečem u frižideru.
|
14.05.2006., nedjelja
Island
Juče sam upoznala jednog Islanđanina.
On je jedan od 294 000. Toliko ih živi na Islandu. To je baš malo. To je kao tri omanja grada.
(Nešto sam kao malo neraspoložena and depresivna ovih dana. A blogovanje mi je definitivno dosadilo. Stvarno jeste. Šta da radim. Mrzi me da čitam a još više da pišem.)
Ipak, najčudnije od svega je što na Islandu živi samo 294 000 ljudi.
A jednom ranije sam upoznala jednu Estonku, međutim njih ima mnogo više - 1.3 miliona. To je roughly pola Beograda.
|
|
