Koji užas and horor... Užas!
Prvo, sad u Viskonsinu ili tako negde neki lik koji radi u telefonskoj centrali Banane Republic pokušava da se oporavi. Oko njega su kolege koje mu dodaju vodu, vlažne maramice, govore reči podrške ili tako već nešto. To u Viskonsinu. U West Eleju, u jednoj ne baš lepoj uličici, neka budala sada nosi MOJE STVARI! MOJU three-quarter sleeved tailor black košulju i MOJU graphic floral tank majicu i MOJE fishnet tight black čarape!
Poludeću!
Ljudi više uopšte nemaju časti ni poštenja! Da se pred mojim vratima našla Banana Republic kutija sa nekom odećom, ja je NIKAD ne bih prisvojila kad znam da nije moja. Stvarno ozbiljno ne bih! Možda bih je otvorila da vidim šta je unutra ali da li bih je zadržala, omg, ne, ne, naravno da ne! Možda bih se nešto kao zgražavala, kao šta je ovo, što je ružno, ko ovo nosi a možda i ne, ali svakako ne bih ništa prisvajala kad nije moje!
Taj lik iz Viskonsina - javio se na telefon kad sam zvala da vidim šta je s mojom narudžbinom i što je nema, on kaže stigla je i ostavljena je pred vratima. Kad? Pre sedam dana. Šta, molim, kako? Tako lepo... Pred vratima. 1552 Brockton Avenue, kaže on a meni sine - oni su to na staru adresu poslali, omg, omg, omg!
Mrzim kupovinu preko interneta. Eto do čega ona dovodi. Šta sad da radim, potpuno sam očajna... Lik iz Viskonsina je isto bio očajan. Rekao mi je da shvata situaciju. I da mu je žao i da me razume. Rekao mi je da će mi Banana Republic rado poslati sve te stvari ponovo, free of charge, na ispravnu adresu, ali mi je onda rekao da three-quarter sleeved tailor black košulje više NEMA, a nema ni graphic floral tank majice!
Stvarno nešto debelo nije u redu sa ovim svetom ako su ljudi u stanju tako beskrupulozno prisvajati tuđe stvari. Mislim, ja sam stvarno i iskreno optimista, verujem da su ljudi dobri (i u srećan kraj), ali ovako nešto me prosto tera da se zapitam.
Vrlo sam nesrećna.
P.S. Izgleda da je bila Evrovizija i da su pobedili Finci? Shame. Ali sad stvarno imam prečih problema.
|
