Na primer, evo šta se meni često dešava:
Sve mi je ok, normalno se osećam, sita sam, odmorna, nisam žedna, toplo mi je... ali ne po rukama! Ruke - zaleđene. Tako hladne, ne mogu ni da opišem. Nokti mi budu onako malo ljubičasti. Malo me i boli. I onda moram da sedim na rukama.
Ili. Nije mi hladno po rukama, nego po ruci. Desnoj. Onoj na mišu. Ova druga ok. Ali ova na mišu - ledenica.
Druga stvar, tj. treća. Cele nedelje ustajem rano, najkasnije u pola sedam. Oko deset uveče mi se prispava, ali kao izdržim do jedanaest. Pola dvanaest max. Onda se onesvestim iako bi mi baš odgovaralo da ostanem budna i učim. I tako svaki dan. Sve do petka - u petak, peti dan uzastopnog ustajanja iz rane zore, po mraku, ništa. Uopšte mi se ne spava.
Kako to?
Baš imam neke čudne osobine.
A neću ni pominjati koliko sam u stanju da odlažem odlazak u wc. Baš mrzim da idem u wc. Trpim satima. Sa-ti-ma!
|
