Mogu li da kažem da bih ja bila tragičan DJ? Evo kako bi to izgledalo:
Prvo bih pustila Beck, zato što je u vrhu moje liste thanks to polozaju slova B u abecedi. Pustila bih verovatno Devil's Haircut zato što bih samo tu stvar prepoznala po nazivu.
Onda bih se setila da odavno nisam čula ništa od Pixis, pa bih brže-bolje pustila Is She Weird, a na pola bih se setila da više volim Here Comes Your Man, pa bih pustila to. Onda bih još malo zaređala po Pixis, pa bih se zamislila i, moguće je, zaboravila zašto sam uopšte tu.
Onda bih se trgla i pustila Jamiroquai, omiljene mi pesme. Pa onda redom sve ovo:
Zero 7 Clash Depeche Mode David Byrne Filmska muzika (Pink Panther, Otpisani, O Brother) Grace Jones Macy Gray Les Nubians Clash Johnny Cash (abeceda) Mr. Scruff Nancy Sinatra Massive Attack Tricky Tricky Tricky Frank Sinatra (Fly Me To The Moon, ako baš morate da znate).
Na samom kraju bi mi sinulo da sam danas na radiju čula nekad omiljenu i obožavanu grupu The Cult na koju sam u međuvremenu potpuno zaboravila, i to onu pesmu Fajaaaar, odmah bih se ukačila na LimeWire i dodala je u listu.
Drugim rečima, spremna je muzika za put koji počinje sutra u šest a završava se kad udarim u Golden Gate. Yesss! Yes, yes, yesss!
Bobi spava, nema pojma da sam ja in charge. A pre nego što je zaspao, desilo se nešto mnogo čudno and tripozno: nešto smo pričali, i ja se okrenem da mu nešto kažem i učini mi se da mu je lice nekako čudno. U milisekundi shvatim i zašto... na licu nema ikonica! Nemam gde da kliknem...
Wow.
|
