U pozadini: Johnny Cash, Ring of Fire.
I fell into a burning ring of fire/I went down down down/And the flames went higer/And it burns burns burns/The ring of fire/The ring of fire
Love is a burning thing... ali nije imala bas mnogo s odlukom od pre pet godina koju smo ja i Bobi zajednickim snagama doneli. Dobro, mozda je imala malo, ne znam sad, ne mogu da analiziram te stvari a i nije za javnost, anyway. Stvar je u tome sto se ovaj post poprilicno tice Bobija pa moram tako da pocnem.
Sad Bobi ovo cita i crveni a u stomaku mu je vruce. Nema pojma sta ce dalje biti. O cemu li ce sad ova da pise, da ne pocne nesto o seksu na blogu, majko moja?
Nije seks, ja i blog nismo jos toliko bliski, nesto je drugo u pitanju.
Znaci, doneli smo tu odluku i otisli u opstinu (bio je utorak, oko 2pm) i potpisali je. Sa nama su bili jos i Prijatelj i Prijateljica svedoci, i neka gospodja Anica, maticarka. Ta je izgledala poprilicno sludjeno i sve vreme se meni obracala. Te supruznici su duzni ovo, te duzni su ono. Ja sam se onako malo klatila i govorila mhm, i aha. Sta drugo da kazem dok se sve vreme pitam sto me ova zena strelja pogledom, pa nisam ja jedina tu? (Posle se ispostavilo da poznaje tatu i da se cudom cudila sta cu ja tu i gde mi je porodica). U svakom slucaju, nisam imala belu haljinu nego neku crno-belu majcu (Bobi je die-hard zvezdas, nije mu se to bas, BAS svidelo), ali sam se vencala u slobodnoj zemlji, that's for sure. And irrelevant, o cemu ja ono uopste pisem ?
Da, problem. I posle pet godina ja jos uvek imam problem da kazem sta je meni Bobi. Ne mogu. Ne mogu da kazem da mi je on ono na m, nema sanse. Ne mogu da kazem ni da mi je decko, kad nije, a da se razumemo, i sa tim decko nisam bas bila potpuno ok. Samo sto sa deckom i ne moras o tome da razmisljas, nije bas toliko vazno. Npr. mogu da kazem 'E, cao, sta radis! Da te upoznam, ovo je Bobi' i kraj price, ne moram da dodajem nista. Jeste, decko mi je, to vec znas. Ili ne znas, vidi se da jeste, nema veze. Ali, 'E, cao sta radis! Da te upoznam ovo je Bobi, moj... mhh.... errrrrm... da. Pa gde si, sta ima!' Vidim i sama da je glupo.
Ali stvarno ne mogu. Ako kazem ono na m, izgleda mi kao da sam najdosadnija osoba na zemaljskoj kugli. Zato sto stvarno jeste tako - muzevi i zene su ultra mega dosadni. Dooosaaaadniiii.
I nije samo problem u predstavljanju. Svaki put kad treba da dodam nesto uz 'Bobi' kao neko dodatno objasnjenje, ja ne znam sta cu. Dosadasnja resenja su ukljucivala sledece varijante:
Ovaj lik s kojim zivim. (Mislim... Uzas!)
Brat mog druga, pa smo se mi posle vencali. (At this point vec rizikujem da me otpisu kao ozbiljno poremecenu).
Moj decko (otvorena laz, pri tom mi nista nije olaksala situaciju).
Sve u svemu, grozno. Nisam u fazonu kvazi-psihologije pa i ne bih da se bacam u objasnjenja ovog fenomen i odakle on potice. Vidim da su drugi nasli kakva-takva resenja od kojih je by far najpopularnije 'dragi', bar medju blogerkama. Dragi? Ne mogu, ne dolazi u obzir. Ok ako radi za druge, ali kad cujem 'dragi' meni u glavi krenu neki biblijski motivi i izvorne narodne pesme. A stvarno ne mogu da se smaram sa ljiljanima u dolu i motivima iz zivota seljaka na Balkanu s pocetka 20. veka.
Nemam resenje. Sta da radim, tako je. Mala je pomoc sto mi na engleskom ide k'o od sale - this is my husband, Bobi. Npr. danas, u molu:
Ma'am, are you lost?
No, thanks, just waiting for my husband to appear from somewhere.
Ili na telefonu:
Hi, my husband was looking for some tickets for the Depeche Mode concert...
Uopste nemam frku. Ali, nemam frku ni da kazem fuck piss suck dick i slicno na engleskom, a na srpskom imam, bar u normalnim okolnostima. Znaci.... Ne znam. Bas bezveze.
Love is a burning thing/and it makes a fiery ring
A ni prsten nemam! Nista, kao neka beda. Dobar ovaj Johnny Cash, bas super. Bobijev omiljeni pevac. Jedan od omiljenih pevaca.
|
