Danas je bio dan za umjetnost (podsecam da se nekad, pre pojave izvesnog Vuka Karadzica, sirom danasnje Srbije govorila ijekavica iz kog razloga seljaci iz okoline izvesnog grada i dan-danas kazu dijete, ali samo u vokativu, i mleeeeeko, bez obzira na padez).
Prvo, izlazeci iz biblioteke Livi (Liiivi) naletim na performans. Pravi performans! Imala sam tacno deset minuta vremena pa sam stala da gledam. Bilo ih je petoro - troje u crvenim pantalonama i trikoima boje crvenkaste koze, jedan kao zelen sa nekim granjem u kosi, i jedan beo. Zene i muskarci, I think. Svi mrsavi kao te motke na kojima su stajali. Dvoje crvenih su plesali i kroz igru kao pricali neku pricu - kao, oni su neka sumska bica pa se igraju i biju onako playfully - a jedan crveni i beli su stajali malo dalje, pozadi. Ovi sto su igrali su padali i valjali se i okretali - mnogo simpaticno - sve dok odejdnom medju njih nije uleteo onaj sa granjem u kosi koji je dotle cucao potpuno ukoceno pa se nekako nije ni primecivao. I tu nastane tuca i - nisam rekla glavno, svi su na stulama - prikljuci se i treci crveni, stvore se odjednom neke crvene zastave na kopljima i oni nekako savladaju ovog sa granjem. Izgledalo je kao da nisu obicni ljudi na tim stulama (shtule, as in one motke na kojima hodaju akrobate) nego neka mitska bica, kao kentauri ili tako nesto. Pogledam oko sebe, kad na nekom stubu tu pored stoji obavestenje: Carpet bag brigade - stiltwalking, performance, acrobatics - free. U to sam morala i da krenem.
Drugo, dodjem kuci i odgledam film - Bon Voyage, gl. muska neki mnogo sladak deckic, Deranze ili tako nesto. To me podseti na jedan drugi francuski film, Osam Zena, a to me bez ikakvog narocitog razloga podseti na knjigu Poljubac zene pauka. Kako je to dobra prica!
I tako, umjetnost. A sve je pocelo sa onim zecom dole.
|
