pookapookapookapookapooka

Huh. Nešto o životu, Eviltwine. Evo što mi se dogodilo prije tri sata. Pročitao sam tvoj komentar i pošao kupit kutiju cigareta iako sam jutros rekao sebi da ću prestat pušit. Usput sam sreo Angelinu Jollie. Podigla je poklopac od šahta na putu i rekla: "Pssssst...Pooka, dođi malo vamo da ti nešto pokažem". I ja sam prvo pomislio: "Jebote, evo opet flash back!" Onda je ona rekla: "Nije flash back, kretenu, ima tri godine od kad si zadnji put očistio vrata percepcije od filtera svakodnevne rutine." Pa ja pođem prema njoj, i spustim se u taj šaht. Prvo je bilo mračno pa je ona upalila florescentni stroboskop. Pošto je šaht bio potpuno crn iznuta, nisam mogao procijeniti koliko je velik. Angelina je bila obučena skroz u crno, malo sam joj nazirao glavu u brzom stroboskopskom ritmu. Najviše zube jer su bijeli. Dala mi je crni kombinezon i neku crnu boju da namažem lice. Ona je uradila isto. Tako da više nisam ništa vidio osim ritma njenih bijelih zuba dok je govorila. A rekla mi je:"Sad ćeš viditi što je zabava sa velikim Z!" Pa mi je dala jedne florescento-zeleno obojene čaklje, a ona je uzela druge. Tako da su sad samo te naše čaklje ritmički intenzivno bliještale u potpunom mraku. Onda je maznim glasom rekla: "Ko ih više zatuće, taj je pobjednik, he he he...", pa je uz neku škripu otvorila neku meni nevidljivu kutiju iz koje je iskočilo desetak florescentno-zeleno obojenih štakora. I sad stojim ja u potpunom mraku, a oko mene u isprekidanim stroboskopskim pokretima trči i skače mnoštvo bliještečih štakora. A Angelina viče: "Tuci, Pooka, tuci, ha ha ha..." I vidim ja one njene bliješteće čaklje kako udaraju po podu i zidovima šahta i one štakore kako bježe i vidim da ih se ne može skoro nikako pogoditi jer ih pri jednom bljesku stroboskopa vidiš na jednom mjestu, a pri drugom bljesku su negdje drugo i nikako ne možeš predvidjeti kako se gibaju. A ne vidiš ni zidove šahta, ni Angelinu nego samo njene čaklje kako tuku nasumice i odbijaju se o nevidljive zidove. Pa kako ni ona ne vidi mene, dobijem ja lijepo čakljama po sred glave i to me toliko razbijesni da počnem i ja iz sve snage udarat po svijetlećim štakorima. I tako tučemo ja i Angelina po štakorima i jedno po drugome jedno sat vremena, a da nismo ni jednog jedinog štakora pogodili. I kad sam već mislio da ću umrijet od silnih batina, zazvoni njoj mobitel i ona počne vikat: "Time-out, time-out." Pa ja stanem zadihan i isprebijan ko vol u kupusu i čujem Angelinu kako kaže:"All right, I'll start packing right away". I onda se pojave opet oni njeni bijeli zubi, samo što je sad falilo par komada i kaže ona meni: "Jebemu mater, Pooka, ne daju mi ni da se pošteno zabavim, stalno moram glumit u nekim kretenskim filmovima....ajde da se nađemo u istom šahtu za sedam dana...moram ja odmah krenut." Pa otvori onaj šaht i vidim je ja kako cijela krvava i s jednom slomljenom rukom izlazi vanka u svijet konstantne zbilje. Ja sam još neko vrijeme ostao sjedati dok su oni svijetleći štakori skakali po meni, a onda sam se i ja izvuko vanka i pošao kupit cigarete pa sam polako krenuo prema Hitnoj pomoći. Tamo sam rekao da su me pretukli skinheadsi jer su mislili da sam crnac, a ja sam kao samo čistio dimljak. I tako. To mi i treba kad se zajebavam sa nečim o životu. Ali ostala mi je jedna podlaktica neslomljena pa mogu pušiti kad malo sagnem glavu. Iako boli kad uvlačim jer su mi sva rebra polomljena. Moj dobri Evile...