|
Ja volim pjesme ekstra klase,
No plaćam obol svom neznanju,
Jer kada biram pjesmu za se,
Obično biram za broj manju.
Ona me žulja, a ja psujem,
Pa je (postoli nikad vičan),
U klauzuri razgazujem,
Ja, bosonogi karmelićan.
A kratko zatim, kad bol mine
(Ima li od tog išta slađe?),
Pjesma je puna pitomine,
Jer svaka kvrga utor nađe.
A ne nađe li (još da dodam),
Ja izujem se. I bos hodam.
|
