|
Pišem prstom pjesmu na vodi,
Napišem redak. Iza njega,
Voda, na redak što se rodi,
Digne val. I izbriše ga.
A kad se smiri (bude tiha),
Ja opet po njoj prstom pišem;
No kada složim dva-tri stiha,
Ona ih sravni i izbriše.
A zašto, vodo (ja se ne dam,
Mada mi dođe da bih plako),
Tu pjesmu, koju ja ti predam,
Ti smetneš s uma tako lako?
A voda stane… I ne teče.
I naizust mi pjesmu reče.
|
