Ateas ja sam. Kralj od sviju Skita.
Da kanibal sam - mene bije fama.
Sad ležim pijan usred polja žita
I teška tuga moje srce slama.
Za ručak žderem izdajice roda;
Noću bančim sa ženom nerotkinjom.
Tko god mi priđe klanja se do poda,
A čim sa oka - naziva me svinjom.
I svaki od njih urotu mi sprema;
Oči im gledam kako vrat mi režu!
Da prikoljem ih?... Muči me dilema;
Ili da smislim neku muku težu?
O, Bože, kako, ispod maske grube,
Da budem ljubljen. I da mene ljube?
|